Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

SVE MANJE VRABACA

Žive u blizini ljudi i zavisni su od ljudskih aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja objekata i uređenja prostora - zelenila pre svih

Na osnovu podataka Crvene liste, ukupna brojnost populacije u Evropi iznosi između 130 i 270 miliona jedinki. Naše prve komšije vrapci ili kako ih još nazivamo dživdžani, dele sudbinu stanovnika Srbije - i jednima i drugima brojnost se očigledno smanjuje. Ljudska populacija u Srbiji uglavnom opada usled ekonomskih razloga, a vrapčija zbog promene načina gradnje objekata, smanjenja brojnosti stoke čiju hranu i oni koriste, zagađenja vazduha i voda.

Populacija vrabaca je kroz istoriju uglavnom rasla. Ipak, njihova brojnost tokom 21. veka i opada u razvijenom delu sveta. Razlog tih promena je tesna povezanost s čovekom. Sa širenjem civilizacije iz Evrope ka drugim kontinentima kretali su se i vrapci. Izuzetna prilagodljivost i otpornost omogućile su ovim ptičicama da se prošire po celom američkom kontinentu za manje od sto godina, nakon što su ih iz Evrope doneli trgovačkim brodovima. Možda najbolju ilustraciju njihove prilagodljivosti predstavlja nekoliko parova koje su rudari čuvali na 700 metara ispod površine zemlje u rudnicima Jorkšira. Ptice su čak imale i mlade u oknu rudnika!

Retko mogu da se vide u nenaseljenim područjima. Pošto se pretežno hrane zrnevljem, brojnost u gradovima im se blago smanjila s potiskivajnem konja iz saobraćaja. Danas u naseljenim mestima uglavnom žive od ljudi koji ih hrane po parkovima. I dalje su redovni stanovnici farmi s domaćim životinjama. Prirodnih neprijatelja imaju, mada ne mnogo - mačke, sove i jastrebovi. Uprkos njima, skoro svaki grm u parku, gušća krošnja ili pogodan otvor u krovu predstavljaju dom ovim večito užurbanim pticama.

U poslednjih nekoliko godina na gradskim ulicama i u parkovima retko možemo da vidimo veliki broj vrabaca, a stručnjaci se slažu da je opala brojnost ovih ptica.

- Prema podacima nekoliko značajnih studija, pre svega iz zapadnoevropskih zemalja, vrste vrabaca koje naseljavaju naše podneblje, domaći i poljski vrabac, zaista beleže populacioni pad – rekao je Marko Tucakov, biolog-ornitolog iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema njegovim rečima, gnezdećih parova i zimujućih jata vidljivo je sve manje ne samo u urbanim, već i u ruralnim sredinama.

- Zaista je vreme da se kao istraživačka tema populacije vrabaca nađu kao prioritet istraživačkih zadataka i kod naših ornitologa. S obzirom na to da upravljanje populacijama divljih vrsta nije prepoznato od strane naših finansijera naučnih istraživanja, još uvek ne znamo tačno šta se dešava s našim vrapcima – naglasio je Tucakov.

On je kao razlog opadanja njihove brojnosti naveo i promenu staništa koja naseljavaju.

- U njima ima sve manje hrane, jer se uglavnom tokom leta hrane životinjskom hranom koju u moru betona u naseljima nije lako pronaći. Takođe, nedostaju dobra mesta za ishranu i na poljoprivrednim površinama. Jedan od uzroka je i stradanje tokom zime - nema više otpadaka ljudske hrane koji su vrapcima nekada bili na raspolaganju. Naša naselja su sve čistija i uređenija, a vrapci-sanitarci se u njima ne snalaze baš najbolje. Izgleda da su platili zaista visoku cenu približavanjem čoveku i prilagođavanjem životu blizu njega – objasnio je Tucakov.

Prema za sada najzvaničnijim podacima iz 2003. godine, u Srbiji se u periodu od 1990. do 2002. gnezdilo od milion do dva miliona parova domaćeg vrapca i od 300.000 do 400.000 parova poljskog vrapca. Stručnjaci naglašavaju da je situacija i u Evropi ista i nadaju se da ove ptice nikada neće nestati.

- Na našu veliku sreću, priroda ima ogromnu moć samoregulacije i samoregeneracije, a naročito začuđujuću moć obnove ima živi svet. Vrapci su nam već pokazali da su dovoljno snalažljivi time što još uvek žive u našim gradovima, gde je i nama već postalo neugodno za život - dodao je Tucakov.

On je na pitanje kako sprečiti opadanje brojnosti vrabaca odgovorio da je neophodno da se prvenstveno preduzmu lokalne mere zaštite.

- Pre svega, postavljanjem kućica za gnežđenje na zelenim površinama (za poljskog vrapca), dohranjivanjem vrabaca i ostalih ptica pevačica tokom zime na javnim površinama, ali i planskim povećanjem zelenih i nekorišćenih površina u naseljima i na njihovom obodu – zaključio je Tucakov.

U Srbiji živi nekoliko kritično ugroženih vrsta, koje su veoma visoko kotirane u Crvenoj knjizi Međunarodne unije za zaštitu prirode i kojima zaista preti izumiranje, ukoliko se aktivno ne zauzmemo za njihov opstanak, kao što su velika droplja, orao krstaš, stepski soko, siva vetruška, modrovrana i patka njorka.

 

M.Volčević

Oktobar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 546.