Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

STO GODINA “ZLATNOG DELIŠESA”

Kvalitet plodova ove sorte često može biti narušen pojavom rđaste prevlake, zbog čega se sve više gaje njeni klonovi

“Zlatni delišes” je stara sorta jabuke otkrivena kao spontani sejanac u Virdžiniji još davne 1905. godine. Nekoliko godina kasnije počeo je da se širi i brzo  zauzeo značajno mesto u sortimentu. U početku se gajio na sejancu divlje jabuke, a zatim se prešlo na vegetativne podloge slabije bujnosti i gustu sadnju. Zbog  velike ponude na tržištu, naročito u jesenjem periodu i porasta tražnje jabuka kiselijeg ukusa i crvene pokožice ploda,  mnogo puta je predviđan pad popularnosti ove sorte. Iako su je postepeno potiskivale nove sorte, uvek je nalazila svoje mesto u zasadima jabuke. I danas predstavlja jednu od najznačajnijih sorti jabuke širom sveta, ali i u našoj zemlji. Često se navodi da je odličnog kvaliteta i da je zbog izgleda i ukusa omiljena među potrošačima. Ima i svojih mana, koje svakako ne treba zanemariti.

  

Fabrika jabuka

 

U prvim godinama posle sadnje “zlatni delišes” se razvija dosta bujno.  Kasnije, pod teretom roda  bujnost se smanjuje i postaje umerena. Prirodna kruna je široko piramidalna. Diploidna je sorta.  Cveta srednje pozno i ima polen odlične klijavosti. Cvetni pupoljci dobro podnose niske zimske temperature, a cvetovi pozne prolećne mrazeve.  Dobar je oprašivač za “ajdared”, ”gloster”, ”greni smit”, ”jonatan”, ”melroz”, ”akane”, ”ričared”, a i ove sorte ga dobro oprašuju.

Prve plodove daje vrlo rano i rađa obilno, često u grozdovima. O njegovoj rodnosti govori i naziv "fabrika jabuka" koji mu je dat upravo zbog visokih prinosa koje postiže.

Plodovi su srednje krupni do krupni, koničnog oblika, simetrični, odnosno ujednačeni po obliku i krupnoći. U hladnijim područjima i uslovima gde su veća kolebanja temperatutre nešto su izduženiji i sa više izraženim rebrima. Smatra se da takvi plodovi postižu veću cenu na tržištu. Pokožica je srednje tanka i glatka, svetlozelena do zelenožuta, a u punoj zrelosti zlatnožuta. U uslovima jačeg sunčevog zračenju u vreme sazrevanja, na površini plodova mogu da se jave nijanse s narandžastom  ili rumenom bojom. Takođe, ukoliko period jakog sunca duže traje,  može doći do razvoja ožegotina na pokožici, što je naročito izraženo kod plodova na obodu krošnje i na vrhovima stabala.  Plodovi se na grani odlično drže. Meso ploda je čvrsto, svetložute boje, blago nakiselo u vreme berbe, a slatko u punoj zrelosti. Karakterističnu aromu dobija tek u punoj zreosti.

    

Berba u pravo vreme

 

U našim uslovima “zlatni delišes” sazreva u drugoj polovini septembra, mada, u zavisnosti od stepena zrelosti i namene, berba može početi i nešto ranije. Vremenu berbe treba posvetiti posebnu pažnju. Nedovoljno zreli plodovi su skloni smežuravanju, zbog čega je neophodno voditi računa da se u skladištu održava visoka relativna vlažnost vazduha. U slučaju kasne berbe, za vreme čuvanja u hladnjači je moguća pojava gorke truleži na požutelim plodovima.

U zavisnosti od vremena berbe i tehnologije čuvanja sezona potrošnje ove zimske sorte može se produžiti   nekoliko meseci. Prema navodima stručnjaka “zlatni delišes”  kalemljen na podlozi M9 može se brati 7-10 dana ranije nego na bujnim podlogama. Ukoliko je namenjen za čuvanje u hladnjači, najpovoljnije vreme za ovaj posao je između 135 i 150 dana posle punog cvetanja, kada je čvrstina mesa ploda  7 do 8 kilograma po kvadratnom centimetru, odnosno kada se skorb nalazi na 50 do 60 odsto površine poprečnog presaka ploda i pokožica ploda je svetlozelena. U hladnjačama sa normalnom atmosferom na temperaturi od nula do jedan Celzijusov stepen i relativnoj vlažnosti vazduha 90-95 procenata može da se sačuva do kraja maja. U hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom na temperaturi od nula do dva stepena i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 procenata može da se sačuva do juna.

 

S.Malinović

Januar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili internet izdanju broja 549.