Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

STAPELIJA IZ AFRIKE

Da bi cvetala mora se odmarati i "zasušiti" tokom zime, najbolje prezimljuju na 10 stepeni, bez zalivanja od novembra do marta

Pavle Filep iz Vrbasa ubraja se u velike proizvođače i dobre poznavaoce kaktusa i sukulenti. Gaji ih na stotine i kaže da svaku vrstu voli podjednako. Međutim, njegova omiljena sukulentna biljka je stapelija, zanimljivog oblika i crvenosmeđe boje cveta, koja pripada rodu Stapelia, biljkama koje rastu na jugu, jugozapadu i istoku Afrike, posebno u Bocvani, Lesotu, Namibiji, Mozambiku, Tanzaniji, Zimbabveu...
- Stapelije narastu do 30 cm, a imaju izdanke sa četiri ivice koji rastu uspravno ili poleglo. Izdanci su gusti, granaju se i formiraju grmić čiji prečnik može biti i stotinak centimetara - kaže Filep i naglašava da mnoge vrste imaju slične izdanke što otežava njihovo određivanje, pa se uglavnom za botaničku klasifikaciju koristi cvet, koji je u obliku zvezde petokrake, napadno obojen. Najčešće je crvenosmeđ (boje mesa) ili crvenosmeđ u kombinaciji sa žutom bojom. Cvetovi mogu biti sićušni, ali i do 30 centimetara u prečniku. Izrastaju iz osnove najmlađih izdanaka od početka leta do kasne jeseni. Neprijatnog su mirisa, na pokvareno meso, čime privlače muve koje tako postaju oprašivači. Plod se razvija tek u narednoj sezoni i ima oblik slova V.

Za uspešan uzgoj ove sukulente treba obezbediti hranljivu zemlju obogaćenu peskom ili sitnim šljunkom dabi bila što propusnija.

U vreme vegetacije, od proleća do jeseni (mart -novembar) stapelija traži mnogo toplote (između 25 i 30 Celzijusovih stepeni) i svetlo mesto zaštićeno od direktnih sunčevih zraka. Prija joj i polusenka. Voli vodu, ali se obilno zaliva tek kad se zemlja prosuši. Ako biljka nema dovoljno vode i hrane može se desiti da se neki već formirani pupoljci osuše. Radi bogatijeg cvetanja tokom letnjih meseci neophodna je prihrana đubrivom koje sadrži više fosfora.

Pošto su stapelije kao magnet za korenove vaši, dobro je preventivno, na početku, u toku i na kraju vegetacije, pre zasušivanja (u poslednjem zalivanju) koristiti rastvor nekog sistemičnog insekticida (Fosfamid, Mospilan, Actara, Confidor, Perfektion ...).

Međutim, ako se vaši pojave i oštete koren, na izdancima će se videti žute i mrke pege. Tada se odrežu zdravi delovi i ožile, a ostatak uništi.

Ove sukulente mogu se razmnožavati semenom i ožiljavanjem reznica. Kod onih proizvedenih iz semena dugo treba da se pojavi cvet. Brži i češći način dobijanja mladih biljaka (najbolje u proleće) je ožiljavanjem bočnih izdanaka. Reznica se odvaja okretanjem levo-desno ili sečenjem sterilnim nožem. Ostavi se na toplom i senovitom mestu nekoliko dana da se rez zasuši. Posle toga je treba pobosti u zemlju. Dok se ne razvije koren, mlade biljke se ne zalivaju, već samo orošavaju.

Pošto koren stapelija ne raste duboko, biljci će prijati šire a pliće saksije, kao i direktna sadnja u staklenik.

Stapelije najbolje prezimljuju na 10 stepeni, bez zalivanja od novembra do marta. Ako se biljke nalaze u toploj prostoriji pa izdanci počnu da venu, dehidriraju i smežuraju se, može se u saksiju pažljivo uliti malo vode. Ako biljka zimuje duže na mestu hladnijem od njenih potreba, ispod pet Celzijusovih stepeni, na izdancima se mogu javiti crne fleke koje dovode do uginuća cele biljke.

 

D.Radivojac

Oktobar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 546.