Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

STABLA-ZAPISI

Me­đu nji­ma pred­nja­če hra­sto­vi, i to lu­žnjak, a od osta­lih vr­sta dr­ve­ća ja­vlja­ju se brest, di­vlja kru­ška, cr­ni dud i to­po­la

Za­šti­ta sta­ba­la-za­pi­sa u Sr­bi­ji da­ti­ra od 1968. go­di­ne ka­da je za­šti­ćen hrast-za­pis u Po­ro­di­nu, a da­nas po­sto­je 24 za­šti­će­na sta­bla-za­pi­sa i tri za ko­ja je po­kre­nut po­stu­pak za­šti­te. Me­đu nji­ma pred­nja­če hra­sto­vi, i to hrast lu­žnjak (LJu­er­cus ro­bur L.), što je i ra­zu­mlji­vo, jer je u na­šoj ze­mlji hrast kao edi­fi­ka­tor („gra­di­telj”) naj­če­šće ula­zio u šum­ske za­jed­ni­ce (npr. hrast lu­žnjak u za­jed­ni­ci šu­ma lu­žnja­ka i ja­se­na - LJu­er­ce­to-Fra­dži­ne­tum ser­bi­cum Rud­ski) i sto­ga što je to na­še naj­kva­li­tet­ni­je dr­vo, ve­o­ma atrak­tiv­no i moć­no, na­zva­no još i „kra­ljev­sko dr­vo”. Naj­vi­še za­šti­će­nih sta­ba­la-za­pi­sa na­la­zi se u sre­di­šnjem de­lu cen­tral­ne Sr­bi­je - u Šu­ma­di­ji i Po­mo­ra­vlju.

 

Go­ro­sta­si Šu­ma­di­je

 

Je­dan od broj­nih za­šti­će­nih hra­sto­vih sta­ba­la-za­pi­sa je i go­ro­stas Šu­ma­di­je, hrast cer (LJu­er­cus cer­ris L.) po­znat kao „Za­gus-za­pis”, u se­lu Ga­ra­ši, na pod­ruč­ju Op­šti­ne Aran­đe­lo­vac. Ova sta­ri­na pri­ro­de na ob­ron­ci­ma Bu­ku­lje sve­dok je pro­šlih vre­me­na. Za vre­me ro­bo­va­nja pod Tur­ci­ma pod njim je bi­la sud­ni­ca pod ve­drim ne­bom. Po­mi­nje se i u ro­ma­nu „Gor­ski car” knji­žev­ni­ka Sve­to­li­ka Ran­ko­vi­ća, što po­tvr­đu­je i ci­tat na mer­mer­noj plo­či, po­red sta­bla: „Pod za­pi­som ve­li­kim hra­stom što se raz­gra­nao pred sud­ni­com sta­ja­hu ne­ko­li­ko lju­di pa s ču­đe­njem po­sma­tra­hu dra­mu ko­ja se od­i­gra­va pred njim”.

Is­pod tri­de­se­tak me­ta­ra ši­ro­ke kro­šnje oko tri ve­ka, sta­rog hra­sta oku­plja­ju se me­šta­ni na pra­znik Sv. Tro­ji­ce, pe­de­set da­na po­sle Us­kr­sa, spro­vo­de­ći li­ti­ju. Hrast je im­po­zant­nih di­men­zi­ja, ka­pi­ta­lan je pri­me­rak ce­ra ko­ji do­mi­ni­ra u pro­sto­ru, da­ju­ći po­se­ban pe­čat pej­za­žu. Na osno­vu svo­je bi­o­lo­ške vred­no­sti i kul­tur­no-isto­rij­skog zna­ča­ja, hrast cer „Za­gus-za­pis” je i Za­ko­nom o za­šti­ti pri­ro­de za­šti­ćen kao spo­me­nik pri­ro­de.

Na pod­ruč­ju ove op­šti­ne na­la­zi se još je­dan šu­ma­dij­ski go­ro­stas, sta­blo hra­sta sla­du­na (LJu­er­cus far­net­to Ten.), i to u ata­ru se­la Ra­ni­lo­vić, pod­no Ko­sma­ja, za­šti­ćen kao Spo­me­nik pri­ro­de „Lu­ki­ća hrast”. Ovaj za­pis je ve­li­ke sta­ro­sti i ve­li­ke estet­ske vred­no­sti i va­ži za je­dan od naj­lep­ših evrop­skih hra­sto­va. Ve­ko­vi utka­ni u sta­blo po­da­ri­li su mu za­vid­ne den­dro­me­trij­ske vred­no­sti. Če­ti­ri sto­le­ća sta­ro sta­blo sa­ču­va­lo je kult za­pi­sa is­pod ko­ga se oba­vlja­ju hri­šćan­ski ob­re­di, se­o­ska svet­ko­vi­na - li­ti­ja sva­ke go­di­ne na Spa­sov­dan. Ovaj, kao i mno­gi dru­gi za­pi­si u Šu­ma­di­ji, pred­stav­ni­ci su ne­ka­da­šnjih na­da­le­ko ču­ve­nih hra­sto­vih šu­ma, po ko­ji­ma je ovaj deo Sr­bi­je i do­bio ime.

Na ne­ka­da­šnju šu­mo­vi­tost Šu­ma­di­je uka­zu­je još je­dan od mno­gih za­pi­sa, a to je „Hrast-Di­ći”, ko­ji se na­la­zi u se­lu Di­ći, na pod­ruč­ju Op­šti­ne LJig. Moć­no sta­blo hra­sta lu­žnja­ka je im­po­zant­nih di­men­zi­ja, sta­ro­sti oko dva i po ve­ka. Sve­to dr­vo je po­nos se­la Di­ći, či­ja je sla­va 7. ju­na, na dan Tre­ćeg obre­te­nja gla­ve Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja.

 

Do­brin­ka Jo­kić,

Vla­di­mir Ni­ko­lić

Fo­to: Za­vod za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je

Jutro 2015.