Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

SORTA NOSILAC KVALITETA

Kao faktor kvaliteta sorta vinove loze ima presudnu ulogu u proizvodnji vina, posebno visokokvalitetnih 

Za ekonomičnu i kvalitetnu proizvodnju grožđa sorta je od presudnog značaja. Kao faktor kvaliteta, svojom specifičnošću ona ima presudnu ulogu u proizvodnji vina. Danas se u proizvodnji nalazi oko dve hiljade različitih sorti, zbog čega nije lako napraviti pravi izbor. Pored dobrog poznavanja njihovih najvažnijih osobina, neophodno je pratiti i zahteve i ukus potrošača i mogućnost plasmana grožđa i vina na tržištu. Potrošači  teško menjaju navike, i   neke  sorte, bez obzira na kvalitet, teško prihvataju. 

   Kada je u pitanju naša zemlja, sortiment vinove loze   čine sorte različitog porekla i namene. Prema rejonizaciji sve su svrstane u tri grupe - preporučene/dozvoljene autohtone, domaće stvorene i dozvoljene internacionalne sorte. Svaka od njih je u funkciji potreba i zahteva potrošaĉa i treba da ima svoje mesto u sortimentu.

   Velika rodnost - lošiji kvalitet vina

   Za većinu autohtonih sorti karakteristično je da su velike rodnosti, poznog sazrevanja, osetljive na mrazeve i daju vina lošijeg ili srednjeg kvaliteta.  Mnoge od njih koje su gajene u periodu pre pojave filoksere nepovratno su izgubljene jer su stari vinogradi  krčeni, a novi podizani introdukovanim sortama. Mali broj najstarijih autohtonih sorti je sačuvan uglavnom na okućnicama i u ampelografskim kolekcijama.

   Prema navodima stručnjaka na našim prostorima se od autohtonih sorti danas najviše gaji “prokupac” - jedna je od najstarijih autohtonih balkanskih sorti. Smatra se da će i u budućnosti zauzimati značajno mesto u domaćem sortimentu. Daje vrlo visoke prinose. Ima rodna i donja okca, tako da mu odgovara kratka rezidba. Sorta nakuplja osrednje količine šećera. Kada dobro sazri, daje harmonična, pitka, svetlocrvena vina, neutralnog mirisa.

    Od crnih sorti često se spominje i “skadarka”, sorta koja se u poslednje vreme širi na severu Vojvodine.  Odlikuje se dobrom rodnošću, a rodna su joj i donja okca. Skromnih je zahteva i visoke otpornosti na sušu. Najveći nedostaci sorte su velika osetljivost na sivu plesan grožđa i niske temperature. U uslovima kada se umereno optereti rodom i u dobroj godini, nakupi 18–19 odsto šećera. Kada je kišna jesen, grožđe truli, zbog čega se ne može dobiti crveno vino, nego se prerađuje kao belo. U povoljnim godinama daje odlično crveno vino.

   Na manjim površinama može se videti i autohtona crnogorska sorta “vranac”, ali se često napominje da daje vina lošijeg kvaliteta nego u Crnoj Gori, zbog manje  povoljnih agroekoloških uslova, naročito u severnijim vinogorjima.

   Od belih vinskih sorti u proizvodnji je zastupljena “slankamenka crvena”, koja daje jednostavna, laka, obična bela stona vina. Ovo je vrlo stara balkanska sorta koja se gaji u manjim privatnim zasadima, a posebno je rasprostranjena u Fruškogorskom vinogorju. Crni varijeteti ove sorte uglavnom se gaje u južnoj Srbiji (“plovdina crna”) i u Bugarskoj. Sorta je velike rodnosti.  Slabo nakuplja šećer (13−15 odsto) i ima mali sadržaj kiselina u širi (oko 6 g/l). Grožđe je prijatno za jelo, pa se često koristi kao stono.

    Nije zaboravljena ni “smederevka”, sorta koja obilno i redovno rađa i kada se kratko oreže, dok  pri dugoj rezidbi često prerodi. Međutim, na niske temperature je izrazito osetljiva. Nakuplja malo šećera (12−16 odsto), a karakterističan je srazmerno povišen sadržaj kiselina u širi (oko 9 g/l). Vino je pitko, lako, prijatnog mirisa, koji u dobrim godinama podseća na vanilu. Najčešće se koristi za kupažu sa vinima drugih sorti, radi popravke kiselina. Grožđe ove sorte se u velikoj meri koristi i za potrošnju u svežem stanju. 

    “Kreaca”, poznata i kao “banatski rizling” sorta je lokalnog značaja, sačuvana u južnom Banatu.  Kao autohtona balkanska sorta može imati značajno mesto u vinskom turizmu. Nakuplja do 18 odsto šećera u širi. Po kvalitetu, ova sorta spada u grupu za masovna vina boljeg kvaliteta.     

 

 “Portugizac” na padinama Fruške gore

        Stare odomaćene sorte, koje se takođe mogu svrstati u autohtone, kao što su “frankovka”, “portugizac” i “muskat krokan”, u poslednje vreme zauzimaju značajnije mesto u domaćem sortimentu i šire se, naročito u Vojvodini. Kako navode stručnjaci posebno je poraslo interesovanje potrošača za vinima sorti “frankovka” i “portugizac”, koje su u prošlosti proslavile vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore. Otuda se često može čuti da zaslužuju veću pažnju i značajnije mesto u sortimentu.

   Interesovanje za masovnije gajenje “portugisca” raste, naročito na Fruškoj gori. Sorta je velike rodnosti, ali osetljiva na sivu plesan, a naročito  na pepelnicu.  Vrlo rano sazreva - već krajem avgusta grožđe se može koristiti za jelo. Za vino se bere početkom septembra. Ono je svetlocrvene boje, sa nižim sadržajem kiselina. Po kvalitetu redovno zaostaje za vinima “merloa” i ”frankovke”.

  “Frankovka” je dobre rodnosti, ali ne nakuplja mnogo šećera - samo u najboljim godinama dostigne oko 20 procenata. Vino je prijatnog mirisa, svetlorubin crvene boje, sa izraženim kiselinama. U hladnijim godinama boja vina je slabija. 

   “Muskat krokan” je nekada gajen u više vinogorja u Vojvodini, a danas se retko može videti, uglavnom na Bisernom ostrvu, gde se  kupažira sa “rajnskim rizlingom” i daje fina, mirisava, visokokvalitetna vina. Stručnjaci navode da sorta nema perspektivu da se širi, pre svega zbog izuzetno velike osetljivosti na sivu plesan i na niske temperature. U Banatsko-potiskom vinogorju će ostati kao lokalni specijalitet i domaći brend.

 

S.Malinović

Decembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 548.