Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

SLAČICA LEČI I HRANI

Vrlo je otporna na niske temperature, te se preporučuje za proizvodnju i u područjima velike nadmorske visine

Ova jednogodišnja biljka (Sinapsis alba L.) pripada rodu Brassica. Naraste do 120 centimetara. Domovina joj je južna Evropa. Ima snažan korenov sistem s brojnim dlačicama koje doprinose otpornosti na sušu. U slučaju preuranjene setve, brzo ulazi u fazu cvetanja. Uzgaja se zbog mladih listova oštrog mirisa, koji se sirovi upotrebljavaju u salatama. Važi za zimsku biljku koja se na visokim temperaturama vrlo brzo osemenjuje. Ako se uzgaja u područjima koja obiliju kišom, listovi joj postaju grubi. Samoniklo raste na poljima, ali se i uzgaja. Cveta od maja do juna žutim cvetovima od četiri latice, koji se javljaju u malim grupama. Semenke su bele, smeđe ili crne, zavisno od vrste, a ispuštaju miris tek kada se samelju i pomešaju s tečnošću.

 

Idealna za zelenišno đubrenje

Vrlo je otporna na niske temperature, te se preporučuje za proizvodnju i u područjima velike nadmorske visine. Voli sunčane položaje, a leti blagi hlad i bogato, propusno tlo. Na zimu je otpornija ako se poseje na vreme, a đubrenje ispravno sprovede.

Pretkulture mogu da joj budu različiti usevi, pod uslovom da se ranije uklone sa parcele, da bi ostalo dovoljno vremena za obradu i setvu. Posle najranijih pretkultura obavlja se pliće oranje, a dve nedelje pred setvu glavno oranje, na 30 cm. Zemlja se zatim potanjira, da se ne bi previše osušila. Oranje se izvodi ranije da bi se tlo sleglo i popunilo vazdušne šupljine. Ako se uzgaja zbog semena, onda se proređuje.

Slačica sadrži glukozinolate čijom razgradnjom nastaju produkti koji imaju alelopatsko, biofumigantno ili bioinsekticidno delovanje i tako smanjuje populaciju zemljišnih štetočina, patogenih mikroorganizama i bolesti, naročito u ekološkoj i integralnoj proizvodnji. Odlična je za proizvođače šećerne repe i sve one koji žele da sačuvaju trajnu rodnost, mikrobiološku aktivnost i visok sadržaj humusa u zemljištu.

Mogu da se koriste stajsko i mineralno đubrivo. Stajsko se zaorava u osnovnoj obradi. Ako se ne đubri stajnjakom, za visoke prinose potrebno je oko 100 do 120 kilograma azota po hektaru, 80 do 100 kg fosfora i 100 do 130 kg kalijuma po hektaru. Ostatak mineralnih đubriva dodaje se u pripremi zemlje za setvu. Seje se u proleće - za seme ili svake tri nedelje radi listova. Može da se uzgaja u zatvorenom. U umerenom pojasu najbolje uspeva ako se u proleće i jesen poseje direktno u zemlju. Slačica je vrlo korisna biljka ako se od jeseni do proleća uzgaja pod agrotekstilom. Može da se uzgaja i bez zemlje, na vlažnom papirnatom kuhinjskom ubrusu položenom na tanjir i smeštenom na prozorsku dasku, ili u klijalištu (po želji). Mogla bida se poseje i u setvenu posudu s kompostom za saksije. Ove metode su primenjive tokom cele godine.

U početnoj fazi razvoja napadaju je buvači, a tokom cvetanja larve kupusara. Ove štetočine napadaju kupus i druge vrste iz porodice kupusnjača. Za njihovo uništavanje upotrebljavaju se sredstva koja se koriste za zaštitu kupusa.

Slačica daje prinos od jedne do dve tone semena po hektaru.

 

M.Volčević

Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.