Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

PROLEĆNA SADNJA JAGODE

Prilikom  odabira sorti za gajenje važno je podjednako zadovoljiti interese proizvođača, potrošača i prerađivača

Jedan od izazova sa kojim se suočavaju proizvođači jagode jeste određivanje optimalnog vremena sadnje. Kada je u pitanju podizanje zasada na PE foliji to se može uraditi tokom svih letnjih meseci, ali se u praksi uglavnom primenjuje sadnja od početka jula do sredine avgusta i tako obezbeđuju maksimalni prinosi u prvoj godini. Međutim, poslednjih  godina neki od proizvođača se opredeljuju za prolećnu sadnju - tokom aprila, sa favorizovanjem prvog plodonošenja već posle 50 do 60 dana (početkom juna). Drugi glavni rod se dobija sledeće godine na proleće (maj-jun).

    Prednosti i mane

   Prema navodima stručnjaka, kada se u obzir uzme činjenica da se prilikom prolećne sadnje, koja se obavlja tri meseca ranije, utroši više rada, vode za navodnjavanje i đubriva za ishranu jagode, postavlja se pitanje njene opravdanosti u odnosu na postignute prinose i potencijalne probleme, koji se mogu javiti naredne godine. Ako je, ipak, ona neizbežna, mora se početi što ranije, posle mrazeva, a pre kretanja vegetacije. Ne treba zapostaviti ni prednosti letnje sadnje.  Pre svega, postižu se visoki prinosi, olakšava suzbijanje korova i smanjuje širenje virusnih oboljenja. Ovakva proizvodnja zahteva obavezno navodnjavanje. Dodatno, pre letnje sadnje jagode moguće je gajenje neke pretkulture, čime se ostvaruje izvestan prihod, što kod prolećne sadnje nije moguće ostvariti. 

   Proizvođači koji se opredele za jesenju sadnju  treba to da urade od kraja septembra do sredine oktobra. Ako se zakasni, smanjuju se prinosi u narednoj godini i postoji opasnost da  rani zimski mrazevi oštete živiće koji  se nisu ukorenili.

     Odabrati pravu sortu

  Pored već postojećih privredno značajnih sorti u proizvodnji, proizvođači se suočavaju i sa izazovom stalnog uvođenja novih sorti i selekcija jagode. Prilikom njihovog odabira važno je podjednako zadovoljiti interese proizvođača, potrošača i prerađivača. Da bi se to postiglo, prednost treba dati sortama koje su ne samo visokoproduktivne, već daju i konstantno dobar kvalitet ploda, što ih čini prihvatljivim i za krajnje potrošače. 

   Na poslednjem savetovanju  posvećenom jagodi održanom na Pokjoprivrednom fakultetu u Beogradu moglo se čuti da je sortiment jagode ispoljio priličnu dinamiku tokom poslednje decenije, kada su najpre introdukovane sada već potisnute sorte „elsanta“, „queen“ „elisa“, „miss“, „dora“ i „patty“, sa izuzetkom sorte „clery“, koja je zadržala primat u proizvodnji do danas, a zatim poslednjih šest-sedam godina sorte „arosa“, „antea“, „alba“, „asia“ i „roxana“, koje su u svojoj ponudi imali uvoznici sadnica iz Italije. S obzirom na vrlo intenzivan oplemenjivački rad u brojnim privatnim i državnim institucijama u Italiji, Holandiji, Francuskoj i Engleskoj, pored već pomenutih, poslednjih nekoliko godina su introdukovane i novije sorte: “joly“ i „dely“ (Italija), „daroyal“ (Francuska), „sonata“, „figaro“, „salsa“ i „rumba“ (Holandija), „florenca“ (Engleska).

 

S.Malinović

Jun 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 542.