Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

POČINJE BERBA BRESKVE

Pravilnim određivanjem momenta berbe i uslova čuvanja, može znatno da se produži  upotrebna vrednost breskve kao svežeg voća

Plodovi breskve i nektarine ne mogu dugo da se čuvaju. Međutim, uz pravilno određivanje momenta berbe i uslova čuvanja znatno se produžava  upotrebna vrednost ovih vrsta kao svežeg voća. 

   Berba ne sme biti ni prerana, ni prekasna, jer plodovi ovih vrsta rastu sve do berbe. Jedna od metoda  za određivanje momenta berbe je promena osnovne boje pokožice ploda. Berba počinje kada osnovna, zelena boja pokožice počinje da se menja u žutu ili belu (kod belomesnatih sorti), osim kod sorti koje zadržavaju zelenu boju i u punoj zrelosti. Naravno, ova metoda nije dovoljno pouzdana, pa se kao pomoć koriste karte (kodovi) boja kao i kod jabuka.

  Momenat berbe se može odrediti i na osnovu čvrstine mesa ploda. Uglavnom se preporučuje za sorte kod kojih dopunska (pokrovna) boja u potpunosti pokriva osnovnu boju pre pune zrelosti.  Za ovu namenu se koriste penetrometri, ali sa promerom glave ubodne igle osam milimetara. Kod većine sorti minimalna čvrstina ploda treba da se kreće od 4 do 5 kg/cm2, s tim što se kod ranih sorti dopušta odlaganje berbe dok čvrstina ne padne do 3 kg/cm2 zbog poboljšanja organoleptičkih osobina (boje i ukusa). Ako su plodovi namenjeni dužem čuvanju, onda  njihova čvrstina  treba da bude oko 6 kg/cm2.

   Za većinu sorti breskve i nektarine preporučuje se da u plodu pred početak berbe bude minimalno, 11 odsto rastvorljive suve materije. Odstupanja su jedino dozvoljena kod ranih sorti (9 procenata).

    Breskve je potrebno dovesti od voćnjaka do skladišta u što kraćem vremenu, a zatim ih rashladiti. Sloj u ambalaži za transport ne sme biti visok. Poželjno je da se najbolji plodovi posebno odvoje i pakuju, kao ekstra klasa. Oni se i

čuvaju odvojeno. Pažljivo treba odvajati plodove koji se razlikuju po boji, veličini i obliku.

   Rashlađivanje plodova breskve pre skladištenja može da se izvede hlađenjem jakom vazdušnom strujom (forced-air), ili hladnom vodom. Ukoliko će do slanja plodova na tržište doći za manje od 24 časa, onda se hlađenje obavlja na temperaturi 5-10 Celzijusovih stepeni, a u suprotnom plodovi moraju da se ohlade na temperature od oko nula stepeni. Veoma je važno da se postigne zadovoljavajuća brzina hlađenja, pogotovo kod sorti koje su podložne unutrašnjem slomu, odnosnu tamnjenju mesa ploda oko koštice. Za takve sorte preporučuje se hlađenje na temperaturi oko nula stepeni  za najduže osam sati.

   Većina sorti breskve uspešno se čuva na temperaturama od minus jedan do nula. Tačka smrzavanja u zavisnosti od sadržaja suve materije se kreće od minus tri  do minus jedan i po Celzijusov stepen. Kod nekih sorti se posle iznošenja iz skladišta pojavljuju simptomi fiziološkog oboljenja pod imenom unutrašnji slom. Ovo oboljenje se javlja kod plodova koji su čuvani na temperaturama između 2,2 i 7,6 Celzijusovih stepeni. Optimalna temperature čuvanja u našim uslovima treba da bude od nula do jedan stepen, a relativna vlažnost vazduha u komori 90-95 procenata.

  Glavne prednosti KA (kontrolisane atmosfere) tokom čuvanja ili transporta breskve su u tome što se održava postojanost čvrstine plodova i čuva osnovna boja pokožice. Za duže čuvanje plodova, 40-50 dana, preporučuje se atmosfera od pet odsto ugljen - dioksida i 2,5 odsto kiseonika.

    Kontrolisana atmosfera od šest odsto kiseonika i 17 odsto ugljen - dioksida pri temperaturi od nula stepeni je preporučena za smanjenje pojave unutrašnjeg sloma tokom transporta, ali će stvarni efekti zavisiti od sorte, agrotehnike, temperature, vremena čuvanja i transporta.

   Poznato je da su krupniji plodovi čuvani u normalnoj atmosferi kraćeg vremena tržišnosti od sitnijih, dok im se u kontrolisanoj atmosferi period tržišnosti produžava.

 

S.Malinović

Jun 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 542.