Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

OSETLJIVOST MALINE I KUPINE NA MRAZ

Najsigunija zaštita ovih voćki od mraza postiže se pravilnim izborim terena za podizanje zasada

Svaka voćna vrsta, pa i sorta, stekla je odgovarajuću naslednost koja joj omogućuje postizanje najboljih rezultata samo u datim agroekološkim uslovima. Ako uslovi spoljne sredine nisu odgovarajući, čak ni najbolja agro i pomotehnika neće dati dobre rezultate. Na smanjenje prinosa i kvaliteta mogu da utiču  i niske zimske temperature. Poslednjih godina one su ostavile traga u mnogim zasadima jagodastog voća, pre svega kupine i maline.

    Osetljivost na mraz sorte maline i kupine su nasledile od divljih vrsta i formi koje su učestvovale u njihovom stvaranju, a potiču iz toplijih krajeva. Štete mogu da nanesu i rani jesenji mrazevi, koji se u kontinentalnim uslovima često javljaju  u vreme kada mnoge sorte (posebno sorte kupine bez bodlji) nisu završile vegetaciju. Kao posledica toga može doći do prisilnog opadanja lišća i manjeg ili većeg stepena izmrzavanja izdanaka i cvetnih pupoljaka. Najčešće stradaju nedozreli izdanci, posebno  u uslovima gde su zasadi kasno prihranjivani azotnim đubrivima ili je kasno obavljeno navodnjavanje.

    Izdanci  maline i kupine mogu biti oštećeni i u fazi zimskog mirovanja. To se najčešće dešava  ako su u zimu ušli nedovoljno pripremljeni zbog prisilnog završetka vegetacije ili neadekvatne zaštite i ako nastupe mrazevi u vreme kada nema snežnog pokrivača. Ovakvi primeri su česti u zatvorenim dolinama u kojima se skuplja i zadržava hladan vazduh.

   Sorte maline i kupine su različito otporne na niske zimske temeparture. Najveća otpornost je sredinom zime. U drugoj polovini zime ona se u znatnoj meri smanjuje, posebno posle tzv. povratnih mrazeva koji često nastaju posle februarsko-martovskih otopljenja.

   Prema navodima stručnjaka, izdanci otpornijih sorti maline podnose mrazeve od minus 10 do minus 15 stepeni, a ako su zaštićeni debljim snežnim pokrivačem, i znatno niže.   Osetljivije sorte u odsustvu snega mogu u znatnoj meri da izmrznu kada temperature padnu na minus sedam do minus deset stepeni. Ovo se posebno odnosi na izdanke koji nisu dovoljno sazreli. 

   Plemenite sorte kupine su, kao i većina njihovih predaka, osetljivije na hladnoću nego malina. Uspravnorastuće sorte sa bodljama većinom su znatno otpornije u odnosu na one bez bodlji. Ovoj vrsti odgovaraju toplija podneblja. U nepovoljnim uslovima počinje da izmrzava na temperaturama vazduha između minus 10 i minus 15 stepeni. Ako su zasadi pokriveni snegom i zaštićeni od suvih i hladnih vetrova, a voćke nisu suviše bujne, te su blagovremeno završile vegetaciju, ova vrsta može da podnese i znatno niže temperature vazduha tokom zimskog mirovanja. Izdanke mogu oštetiti i velika kolebanja temperature krajem zime i početkom proleća, naročito  sorti koje ranije kreću.

 

S.Malinović

Decembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 548.