Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ORGANSKE KUPUSNJAČE

Kupusnjače obuhvataju veliki broj povrtarskih vrsta, kod kojih se za ishranu koriste različiti biljni delovi

Kupusnjače (Brassicaceae) obuhvataju veliki broj povrtarskih vrsta, kod kojih se za ishranu koriste različiti biljni delovi. Kao povrtarski usevi, uzgajaju se biljke iz rodova Brassica, Raphanus i Armoracia.

Najveći značaj ima rod Brassica, vrsta Brassica oleracea. Ovaj rod obuhvata povrtarske kulture koje vode poreklo od divlje Brassica oleracea var. silvestris, a koja se i danas može naći u oblastima Mediterana i nekim krajevima Francuske i Engleske.

 

Brokola

Ova vrsta obrazuje jednu primarnu cvast i manji ili veći broj sekundarnih (stare sorte i populacije), koje se postepeno beru. Zelene, žute i ljubičaste ruže brokole su delikatesno povrće.

Sadrži značajne količine proteina, beta-karotena, vitamina C, aminokiselina i mineralnih materija, kao i antikancerogenih materija. Koristi se kao salata, varivo i dobro se zamrzava.

Gaji se na sličan način kao i karfiol, ali je kraće vegetacije. Može da se gaji kao rani usev, ali bolje uspeva kao kasniji jesenji. Kada se sadi početkom jula, bere se već u septembru. Uslovi za uspevanje i zahtevi za hranivima, kao i primena agrotehničkih mera isti su kao kod karfiola. Gaji se iz rasada. Rasađuje se na razmaku redova od 50 do 60 cm, a u redu od 40 do 50 cm.

Cvasti se beru pre nego što ruže počnu da se otvaraju. Pupoljci rastu i cvetaju i posle ubiranja i zato brokola ne može dugo da stoji. Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom, kao i prekomerno zalivanje mogu da izazovu pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti, ali i prevremeno cvetanje, kao rezultat povoljnih (nižih) temperatura za razvoj generativnih organa.

Glavne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, a bočne – skupljene u vezice. Berba može da bude jednokratna (za industriju) ili višekratna (dva puta nedeljno). Kada se zamrzne, može da se čuva oko osam do deset dana. Prinos glavnih i lateralnih cvasti je oko 15 do 30 t/ha.

Rane sorte u optimalnim uslovima temperature i relativne vlažnosti vazduha mogu da se čuvaju do 20 dana, srednje kasne 20 do 25, a kasne i više od 25 dana. Temperatura od 0 stepeni, sa 95 odsto relativne vlažnosti vazduha obezbeđuje kvalitetno čuvanje brokole tokom tri-četiri nedelje. Dužina čuvanja cvasti na 5 stepeni je 14 dana, a na 10 stepeni samo 5 dana. Modifikovana atmosfera pakovanja, koja je najčešće u primeni za čuvanje je oko 10 odsto (kiseonik, ugljen-dioksid). Ozlede usled niskih temperatura dešavaju se na oko -0,6 stepeni. Mlade cvasti u središnjim delovima glavice su najosetljivije na smrzavanje, a promene u boji su primetne (zatamnjenja, browing) posle otopljenja.

Botrytis cinerea i Aiternaria spp. najčešće su bolesti koje se susreću na cvastima. One se javljaju tokom kišnog perioda i u vrlo hladnim uslovima rasta i razvoja. Od bakterioznih oboljenja, najčešće se javljaju Erwinia i Pseudomonas. Ovim bolestima uglavnom prethode fizičke ozlede. Zaštita je ista kao i kod ostalih kupusnjača.

 

M.Volčević

Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.