Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ORANICE NEMA KO DA BRANI

Prema pošumljenosti, Srbija spada u manje pošumljene države Evrope (oko 27 odsto), a dve činjenice se naročito izdvajaju

Prva porazna činjenica je učešće izdanačkih šuma lošeg kvaliteta od oko 50 odsto u ukupnim šumama Srbije, a druga je niska pošumljenost severne pokrajine Vojvodine od samo nešto više od 6 odsto površine.  Šumske površine u Vojvodini koncentrisane su u svega nekoliko većih delova, kao što su Fruška gora, Vršačke planine, Deliblatska peščara, Bosutske šume i uzani šumski pojasevi u priobalju velikih reka, Dunava, Tise i Save i delu kanala hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav.

Ono po čemu se vojvođanska ravnica izdvaja u odnosu na sve druge u Evropi jeste nepostojanje vetrozaštitnih pojaseva. Oni su od velikog uticaja na skoro sve oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite zemljišta od erozija, stvaranja povoljnijih mikroklimatskih osobina, ali i zaštite životne sredine i biodiverziteta.

Erozivni procesi u Vojvodini iskazuju se odnošenjem najfinijih i najplodnijih čestica s površine zemljišta, što uzrokuje osiromašivanje pedološkog pokrivača, a time i značajno smanjenje prinosa. Upravo u tim najfinijim površinskim slojevima, koji su najpodložniji eolskoj eroziji, nalazi se najviše humusa i znatne količine azota, fosfora i kalijuma, kao i mikroelemenata. Osim što se presecanjem velikih poljoprivrednih površina vetrozaštitnim pojasevima smanjuje dejstvo vetra, tj. smanjuje se erozija vetrom na poljoprivrednom zemljištu, ovom merom se značajno smanjuje i zasipanje odnetim zemljišnim materijalom mesta akumulacije nanosa, a to su (po pravilu) kanali kanalske mreže. Na ovaj način kanalska mreža će bez značajnijih radova i intervencija duže ostati funkcionalna i neće biti potrebe za dodatnim zauzimanjem površina za deponovanje izmuljenog materijala iz kanala.

Uticaj vetra izražen je i na većim vodenim površinama, jezerima, rekama i kanalima u vidu pojave talasa. Talasi na kanalskoj mreži izazivaju eroziju obala, što osim uticaja na stabilnost kosina kanalskih obala utiče i na taloženje erodiranog materijala na dnu kanala. To izaziva promenu proticajnog profila, tj. smanjuje njegovu protočnost. Naknadni radovi na sanaciji takvih posledica veoma su zahtevni i skupi, a sve je moguće izbeći mnogo jeftinijim, delotvornijim i korisnijim podizanjem kvalitetnih vetrozaštitnih pojaseva.

 

Dragocena vetrozaštita

Smanjivanjem jačine vetra na oranicama utiče se i na promenu mikroklime, jer je odavno poznato da se smanjenjem vetra smanjuje i isparavanje iz zemljišta, dok se relativna vlažnost vazduha povećava za skoro 15 odsto. Na taj način, smanjuju se i potrebne količine vode za navodnjavanje, čime se smanjuju i troškovi navodnjavanja i ostvaruje niža cena poljoprivredne proizvodnje. Vetrozaštitni pojasevi štite useve i od jakih udara vetra i poleganja, čak i loma stabljika.

U saobraćajnom smislu, vetrozaštitni pojasevi utiču i na povećanje bezbednosti saobraćaja smanjujući bočne udare vetra, a u zimskim uslovima, onemogućavaju formiranje smetova na putnim pravcima. U letnjim mesecima, služe i kao mesto za odmor u prijatnoj hladovini. Najveća razlika vidi se na autoputu od Novog Sada do Subotice, gde je veoma mali broj odmorišta na kojima uglavnom postoji tek po koje drvo, u odnosu na Mađarsku, gde su vetrozaštitni pojasevi podignuti skoro na celoj trasi autoputeva od Budimpešte ka Segedinu i Beču, ali i na pravcu prema Ukrajini i Balatonu.

Vetrozaštitne pojaseve bi trebalo podizati i oko gradova i naselja, jer se time oni štite od jakih udara vetra, štite se fasade zgrada, električni i drugi nadzemni vodovi i druga imovina, a u zimskim mesecima smanjuje se individualni osećaj hladnoće izazvan vetrom. Imaju ulogu i u smanjivanju buke i aerozagađenja. Takođe, trebalo bi ih podizati i oko gradskih deponija, jer se na taj način sprečava raznošenje otpada po okolini, a i širenje neprijatnih mirisa se znatno smanjuje.

Njima se utiče i na poboljšanje biodiverziteta, jer na migratornim pravcima, osim na većim vodenim površinama, jedan deo ptica za odmorišta koristi i šume, ali i uzane šumske pojaseve. Na ovaj način povećava se zadržavanje ptica na našoj teritoriji u vreme migracija, čime im se olakšava put davanjem sigurnog odmorišta. Ovi pojasevi treba da budu i stanište životinjama koje ne migriraju, a kojima je dosadašnje devastiranje šuma oduzelo dom. S druge strane, pravilnim izborom vrsta biljaka za vetrozaštitne pojaseve može se pomoći i pčelarstvu, a time i celokupnoj poljoprivredi, jer bi se privukao veći broj pčelara bliže plodnim ravnicama i na taj način poboljšalo oprašivanje gajenih useva, a broj pčelara i proizvodnja meda bili bi znatno veći. Njihovim podizanjem ”razbija” se i monotonija i daje pejzažni kvalitet, smanjuje se i depresija kod ljudi, što je važan zdravstveni segment.

 

M.Volčević

Januar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 549.