Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

OPREZNO S ČEMERIKOM

Stručnjaci je ubrajaju u najotrovnije biljke našeg podneblja, stari narodi su pripravke od korena upotrebljavali kao otrov za strele, a kasnije kao sredstvo protiv gamadi

Neretko se po brdskim i planinskim vlažnim livadama i šumama može videti čemerika (Veratrum album L.), poznata i kao bela, evropska, gorska ili planinska. Biljka je višegodišnja, s dobro razvijenim, zadebljalim rizomom. Ima uspravno šuplje stablo, visoko do 1,5 metara, na kojem su naizmenično raspoređeni krupni, ovalni listovi. Po obodu su celi, gusto obrasli maljama, duž paralelne nervature. Krupni cvetovi, spolja zeleni, iznutra beli, žutozeleni ili zeleni, nalaze se na vrhu stabla i sakupljeni su u metličaste cvasti. Pojavljuju se od maja do avgusta. Plod je čaura ispunjena sitnim, pljosnatim semenom.

Rizom se vadi u jesen, suši i koristi veoma retko i oprezno. Sadrži fiziološki veoma aktivne sastojke - steroidne alkaloide, jedinjenja koja snižavaju povišen krvni pritisak. Međutim, veoma su otrovna i izuzetno je mala razlika između terapijske i otrovne doze, te stručnjaci preporučuju da se primena izbegava. Čak se i dozirani lekovi, koji sadrže izdvojene alkaloide, retko upotrebljavaju.

Osim bele, u planinskim krajevima postoji i crna vrsta (Veratrum nigrum L.), s ljubičastim cvetovima. Njen hemijski sastav manje je poznat. Obe vrste od davnina su na glasu kao lekovite, otrovne i magijske. Bela je našla primenu u sibirskoj i kineskoj medicini, a kod nas je, između ostalog, simbol žalosti. Zanimljivo je da naziv roda Veratrum potiče od reči verare, što znači govoriti istinu. Prah od korena izaziva kijanje, koje “potvrđuje“ da je nešto istinito.

 

Jak insekticid

Najviše se upotrebljava u veterinarskoj praksi kao vrlo jako sredstvo protiv šuge, vašiju i buva. Voda u kojoj je kuvan rizom (sam ili s rizomom kukureka), negde se upotrebljava za uništavanje krompirove zlatice. Ali i prilikom ovakve primene neophodan je oprez!

Danas je unutrašnja upotreba potpuno izbačena zbog otrovnosti, iako se čemerika uglavnom nije primenjivala sama, već u mešavini s reserpinom, rutinom, belim lukom i imelom, radi proširenja krvnih žila i sniženja krvnog pritiska.

Cela je biljka izrazito otrovna. Germidin, jervin, protoveratrin A i B izazivaju bolnu neosetljivost, tzv. anaesthesia dolorosa. Simptomi trovanja su pečenje u ustima i grlu, bolovi u želucu, pojačano lučenje pljuvačke, nizak krvni pritisak, glavobolja, mučnina, povraćanje, proliv, zamagljen vid, malaksalost, vrtoglavica, groznica, usporen i slab rad srca, znojenje, grčevi u trbuhu – konvulzija, kijanje, te postupno otežano disanje, kao i otežan rad srca.

 

Leči kožu i kostobolju

Nekada se prašak od korena koristio za lečenje astme, grčeva, melanholije, reume, išijasa, kolere, drhtanje udova i drhtavice tela, otekle štitaste žlezde, nekontrolisanih pokreta za vreme spavanja, lupanja srca ili ubrzanog rada srca, te Gravesove i drugih bolesti, kada je trebalo umiriti nekontrolisane nervne nadražaje.

Tinktura od čemerike u službenoj medicini koristi se u slučajevima hroničnog trovanja bubrega olovom, u lečenju lišaja i osipa na koži.

U narodnoj medicini koren se upotrebljava spolja kao tinktura u slučajevima bolnih stanja zglobova, reumatskih tegoba i gihta, ubrzanog rada i lupanja srca, na koje se stavljaju oblozi, bolnih stanja na neoštećenoj koži. Mast od korena koristi se za lečenje nečistoća kože i bolesti kao što su svrab, gnojne rane, razne neuralgije.

Za spoljnu upotrebu, protiv bolova na koži, zglobovima i mišićima, priprema se mast od 5 grama tinkture čemerike, 10 g lanolina i 20 g svinjske masti - sve se dobro izmeša i u tankom sloju maže na bolna mesta.

Bela čemerika koristi se kao: analgetik, antiepileptik, antihelmetik, antineuralgik, antireumatik, dermetik, ekspektorant, emetik, hipnotik, insekticid, katarik, kozmetik, laksativ, mikocid, sedativ...

 

M.Volčević

Februar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 550.