Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

NOVE SORTE JABUKE, KRUŠKE I BRESKVE

Potreba za stvaranjem sorti otpornih na  najznačajnije gljivične bolesti nastala je kao odgovor na veliki broj hemijskih tretmana u komercijalnoj proizvodnji  voća

Na  Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu rad na oplemenjivanju jabučastog i koštičavog voća, pre svega jabuke, kruške, breskve i nektarine, započet je 1987. godine. Rezultirao je većim brojem priznatih sorti, ali i ogromnim genetičkim fondom i roditeljskim kombinacijama za sledeću generaciju ukrštanja.

   Prilikom stvaranja novih sorti, pored standardnih oplemenjivačkih ciljeva, kao što su kvalitet i masa ploda, obojenost, atraktivnost i rodnost, posebna pažnja je posvećena stvaranju onih otpornih na ekonomski najznačajnije gljivične bolesti. Potreba za njihovim stvaranjem nastala je kao odgovor na veliki broj hemijskih tretmana u komercijalnoj proizvodnji (npr. 15–20 tretmana kod jabuke), ali i sve veću količinu organski i integralno proizvedenog voća na manjim površinama.

     Jabuka

Prilikom stvaranja novih sorti jabuke kao donori otpornosti korišćene su autohtone sorte “krstovača“, „šumatovka“ i „bihorka“, i to odabiranjem iz prirodnih populacija. Iako su ove sorte otporne na prouzrokovače bolesti, njihove kombinacione sposobnosti i prenošenje otpornosti na potomstvo se znatno razlikuju. Kao najbolji roditelj pokazala se „bihorka“. Njenim ukrštanjem sa standardnim sortama  nastale se neke od najprinosnijih i najotpornijih selekcija - “ivana“ („NS 25/83“), „NS 25/140“ i „25/49“.  Svako ukrštanje „bihorke“ sa standardnim sortama – “liberti”, “greni smit”, “starking”, “florina”, “prima” i “golden delišes”, rezultiralo je superiornim potomstvom u pogledu poljske otpornosti na najznačajnije patogene.

   „Ivana“  je sorta jabuke stvorena ukrštanjem “starkinga” i “bihorke”, a priznata je 2017. godine. Srednje je bujna, sa širokopiramidalnom krunom. Rano prorodi, a zatim rađa redovno i obilno. Sazreva u toku prve dekade avgusta. Prosečna masa ploda prelazi 250, a ima i onih koji dostižu masu i do 700 grama. Plod je vrlo atraktivan, okruglastospljošten, žutozelene osnovne boje, koja je na 70 odsto površine prekrivena dopunskim jarkocrvenim razlivenim rumenilom bez pepeljka. Meso je belo, slatkonakiselog ukusa, i vrlo prijatno za jelo. Odlikuje se izuzetnom transportabilnošću i trajnošću ploda. Potpuno je otporna na prouzrokovače čađave krastavosti i pepelnice. Prema opštoj oceni, ivana” ima izuzetnu profitabilnost, jedinstvenu atraktivnost i velike mogućnosti plasmana s obzirom na transportabilnost i trajnost plodova. Preporučuje se za gajenje i u uslovima organskog voćarstva, a idealna je  za amatersko voćarstvo na okućnicama.

   Ukrštanjem standardnih sorti “zlatni delišes” i “produkt”, a radi stvaranja potomstva otpornog na parasite, nastala je selekcija „NS 37/2017”. Odlikuje je normalan tip rasta, potpuno žuti plodovi koničnog oblika sa blagim rumenilom, kao i otpornost na prouzrokovača čađave krastavosti i tolerantnost na prouzrokovača pepelnice.

Za razliku od prethodnih sorti standardnog tipa rasta, selekcija „NS 11/2016“ nastala je ukrštanjem stubaste sorte „đerdan“ i selekcije „NS 11/111“. Ima plodove potpuno žute boje, koničnog oblika i istaknutu otpornost na prouzrokovače bolesti. Komisiji za priznavanje sorti prijavljene su i dve veoma dekorativne patuljaste selekcije „sofija“ („NS 2/62“)“ i „mia“ (potomstvo selekcije „NS 2/62“). Glavna odlika im je centralna vođica visine 50 centimetara sa spiralno raspoređenim bočnim rodnim kolačima. Izuzetno su dekorativne, a bujnost je više od 70 odsto smanjena u odnosu na standardne kolumnar tipove. 

Ove godine su priznate još tri sorte - „semendria“, „gordana“ i „jerina“. „Semendria” je nastala mutacijom pupoljka sorte “elstar”. Bujna je, sa širokopiramidalnom krunom, diploidna, a cveta srednje pozno. Sazreva u toku treće dekade avgusta. Plod je prosečne mase preko 160 grama, vrlo atraktivan, koničan, zlatnožute osnovne boje, sa intenzivnim privlačnim jarko crvenim dopunskim rumenilom koje skoro potpuno pokriva osnovnu boju. Meso je kremkasto bele boje, čvrsto, sočno, nakiselog ukusa i aromatično. Može se čuvati u konvencionalnim hladnjačama posle berbe tri meseca. Na podlogama slabe bujnosti ova sorta je pogodna  za gajenje u gustim zasadima. Umereno je osetljiva na prouzrokovača čađave krastavosti i pepelnice. 

   „Gordana” je nastala mutacijom pupoljka sorte “ajdared”. Slabobujna je sorta sa širokopiramidalnom krunom. Sazreva u toku druge dekade septembra. Plod je prosečne mase preko 180 grama, atraktivan, loptastokolačast, bledozelene osnovne boje, prekriven intenzivnim jarkocrvenim dopunskim rumenilom koje skoro potpuno pokriva osnovnu boju. Meso je bele boje, čvrsto, sočno, nakiselog ukusa. Može se čuvati u konvencionalnim hladnjačama posle berbe šest meseci. Ima izuzetnu transportabilnost i trajnost. Na podlogama srednje bujnosti (M 26) ova sorta je pogodna  za gajenje u gustim zasadima, tako da nije potreban naslon. Umereno je osetljiva na prouzrokovače čađave krastavosti, a osetljiva na pepelnicu.

  “Jerina” je nastala mutacijom pupoljka sorte “jonagored”. Triploidna je sorta koja cveta srednje rano i ima lošu klijavost polena. Bujna je, sa širokopiramidalnom krunom. Sazreva u toku druge dekade septembra. Plod je prosečne mase 190 grama, atraktivan, izduženoloptast. Zelenkastožuta osnovna boja ploda prekrivena je  intenzivnim jarko crvenim dopunskim rumenilom koje je skoro potpuno pokriva. Lenticele su slabo izražene, što dodatno doprinosi atraktivnosti ploda. Meso je krem boje, čvrsto, sočno, slatkokiselog ukusa, aromatično. Bolje se čuva u konvencionalnim hladnjačama od sorte “jonagored” (i do šest meseci). Umereno je osetljiva na prouzrokovače čađave krastavosti i pepelnice.

 

S.Malinović

Oktobar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 546.