Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

NEOPHODNE OMEGA KISELINE

Istraživanja su pokazala da postoje i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na sprečavanje proliferacije ćelija u slučaju raka dojke i debelog creva

Od sredine 19. veka, u industrijskom svetu došlo je do značajnog pada u vitalnim mikroelementima hrane, kao što su omega-3 polinezasićene masne kiseline, a povećala se potrošnja ostalih masti, naročito omega-6 masnih kiselina, u poređenju s tradicionalnim dijetama bogatim ribom, divljači i lisnatim povrćem. Moderna ishrana naglašava povezanost žitarica, mlečnih proizvoda i mesa životinja hranjenih žitaricama s povećanjem ukupnih i zasićenih masti i linoleinske kiseline. Povećanje potrošnje omega-6 i značajnog smanjenja unosa omega-3 masnih kiselina u zapadnom društvu dovelo je do neravnoteže u njihovom odnosu, koji se mnogo razlikuje od odnosa u prošlosti (1:1), čak do 30:1. Savremena ishrana ima značajan unos kalorija pretežno u vidu masti, iznad preporučenog (do 35 odsto), s visokim udelom zasićenih masti (iznad 10 odsto), bogatim omega-6 i siromašnim omega-3 masnim kiselinama.

 

Šta su zapravo masti

Iako već godinama postoji mit da je neophodno smanjiti konzumaciju masti, novija istraživanja to pobijaju. One su neophodne za normalno funkcionisanje organizma i njihove uloge su brojne. Esencijalne masne kiseline važan su deo ćelijskih membrana, poboljšavaju usvajanje vitamina A, D, E i K i učestvuju u regulaciji telesne temperature.

Masne kiseline dele se na:

  • zasićene masne kiseline - crveno meso, punomasni mlečni proizvodi, palmino ulje, svinjska mast;
  • jednostruko nezasićene masne kiseline - maslinovo ulje, ulje uljane repice, avokado;
  • višestruko nezasićene masne kiseline - riba, alge, semenke, orašasti plodovi;
  • trans-masne kiseline - biskviti, krekeri, smrznuta testa itd.

U uravnoteženoj ishrani, energetski unos od 25 do 30 odsto bi trebalo da potiče iz masti. Naravno da je prednost potrebno dati nerafinisanim biljnim uljima (maslinovo i laneno ulje, ulje uljane repice), kao i masnoj ribi, poput lososa, tune, sardine, haringe, skuše i bakalara.

 

 

Omega 3, 6 i 9 masne kiseline

Omega u hemijskom smislu predstavlja koliko se daleko od poslednjeg ugljenikovog atoma  nalazi dvostruka veza u lancu. Ne postoje bolje ili lošije omege, već je važan njihov odnos, tj. ravnoteža u ishrani.

Omega 3, 6 i 9 su nezasićene masne kiseline, što znači da u svojoj molekularnoj strukturi sadrže jednu ili više dvostrukih veza. Jednostruko nezasićene sadrže jednu (omega-9), dok višestruko nezasićene sadrže više dvostrukih veza (omega-3 i omega-6).

Čovek lako sintetiše zasićene masne kiseline, ali teže nezasićene, jer su za to potrebni enzimi desaturaze. Tokom evolucije, sisari su mutacijom izgubili mogućnost uvođenja dvostruke veze na pozicije manje od 9 i 10, što znači da mogu da sintetišu omega-9 ili oleinsku kiselinu, ali ne i omega-3 i omega-6 masne kiseline. Njih još nazivamo esencijalne, jer organizam ne može sam da ih sintetiše. Iako se omega-9 uspešno sintetiše u organizmu, njen unos putem hrane je takođe važan, jer se pokazalo da smanjuje učestalost pojave metaboličkog sindroma, reguliše odnos dobrog i lošeg holesterola, čime se održava zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Izuzetno je važan i odnos između omega 6 i 3 masnih kiselina, koji je u prošlosti bio 1:1, što je ujedno i idealan odnos, dok je u zapadnjačkoj ishrani on čak 30:1! Ovakav narušen odnos dovodi do razvoja raznih bolesti, uključujući kardiovaskularne, upalne i autoimune, dok povećan udeo omega-3 ima suprotan učinak.

 

M.Volčević

Februar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 550.