Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

NAVODNJAVANJE VINOGRADA

Prilikom procene potrebe za navodnjavanjem vinove loze u obzir  se uzimaju klimatski uslovi, zemljište, sorte i lozne podloge, planirani prinos

Većina vinogradarskih rejona u našoj zemlji  uglavnom ima dovoljno padavina, ali je u nekim godinama njihov raspored nepravilan. Površine  koje se navodnjavaju   uglavnom su male i bilo bi poželjno, smatraju stručnjaci, da se ovoj agrotehničkoj meri posveti veća pažnja.

    Da bi pozitivan uticaj ove mere došao do izražaja  moraju se dobro proučiti i poznavati klima, zemljište, sorta, podloga i drugi činioci koji utiču na razvoj i plodonošenje vinove loze. Ne treba zapostaviti činjenicu da su i nedostatak i višak vlage  u zemljištu  podjednako  štetni.  Ako se vinograd suviše zaliva, narušavaju se fizičke i hemijske osobine zemljišta, smanjuju prinos i kvalitet grožđa i vina. U takvim uslovima čokoti su osetljiviji na bolesti, štetočine i niske temperature, a nega je otežana. Pažnja se obraća i na kvalitet vode.  Nije dobro da potiče iz bara u kojima je, usled ustajalosti, došlo do raspadanja organske materije, niti iz reka zagađenih industrijskim otpadom. Poremećaje u porastu, razvoju i plodonošenju  može izazvati voda koja sadrži previše sumpornih i hlornih jedinjenja. 

    Potrebe za navodnjavanjem

  Od klimatskih uslova najveća pažnja se pridaje količini padavina. Od značaja su i relativna vlažnost i temperatura vazduha, ali i vetar, jer od njih zavisi  koliko će se vode izgubiti isparavanjem. Smatra se da se vinova loza može uspešno gajiti ako je godišnja suma padavina 600-800 milimetara. Međutim, u južnim krajevima, pri lošem rasporedu padavina i na slabijim zemljištima može doći do nedostatka vlage i kada su mnogo veće količine padavina, dok se u severnijim područjima nekada mogu dobiti dobri prinosi i  sa 400 milimetara padavina godišnje.  Zbog toga je korisno i da se pored godišnje, u obzir uzima i  količina padavina u toku vegetacije. To znači  da je za dobar rod i kvalitet grožđa presudan raspored padavina po fenofazama.

   U krajevima sa visokim dnevnim temperaturama tokom leta vinova loza skoro da nema koristi od veoma malih količina padavina i kratkotrajnih pljuskova tokom dana, pa čak kada su oni i u većim količinama, sem na veoma propusnim zemljištima. Voda od kratkotrajnih pljuskova za vreme toplih letnjih dana neznatno se usvoji putem listova vinove loze, a sa površine zemljišta brzo ispari, odnosno ne dospe do korena koji se nalazi u dubljim slojevima zemlje. Ponekad se korist od ovakvih pljuskova svodi samo na povećanje vlažnosti vazduha, kratkrotrajno smanjenje uslova za transpiraciju listova i isparavanje vode iz zemljišta. Postoje mišljenja da su sve kiše do pet milimetara neefektivne padavine.

   Duboko prokvašavanje od padavina u toku leta nije često čak ni na vrlo propusnim zemljištima, kakav je pesak, pre svega zbog intenziteta isparavanja. Isparavanje je pojačano u uslovima visokih dnevnih temperatura vazduha i visokih temperatura površinskih slojeva zemlje, pogotovu na zemljištima koja se jako zagrevaju kao što su peskovita, šljunkovita i kamenita. Tako se navodi da je prokvašavanje zemljišta od padavina do 20 centimetara dubine bez većeg značaja za vinovu lozu, jer se tek od ovog sloja pružaju koreni.

    Tipovi zemljišta različitog mehaničkog sastava međusobno se znatno razlikuju po sposobnosti zadržavanja vode, ali i u pogledu ekonomisanja njom u toku potrošnje. Vrlo propusna kao što su šljunkovita, kamenita, veoma peskovita i plitka zemljišta zbog manjeg vodnog kapaciteta obezbeđuju vinovoj lozi manje količne pristupačne vode, pa im ona češće nedostaje. Na ovim zemljištima su češće i veće štete od suše. Na onim koja imaju povoljne vodno-fizičke osobine zapaženo je više puta da je u uslovima obilnih zimskih i ranoprolećnih padavina vinova loza dobro napredovala čak i kada je tokom leta bilo vrlo malo padavina.

    Vrste i sorte vinove loze razlikuju se po intenzitetu transpiracije, odnosno procesu  odavanja vode u obliku vodene pare u atmosferu preko nadzemnih delova. U vezi s tim one se razlikuju i po utrošku vode. Prema navodima stručnjaka, sorte bez malja (“afus-ali”) transpirišu više od onih koje imaju malje, naročito ako se one nalaze po celom naličju liske. Takođe, vinogradi visokog stabla, razvijenih uzgojnih oblika čokota, sa brojnim i dužim lastarima i velikim prinosima imaju potrebu za većom količinom vode od klasičnih, prizemnog stabla i sa manjim prinosima.

 

S.Malinović

Jul 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 543.