Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

MORAČ - ZAČIN, HRANA I LEK

Industrija likera i desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pića sve više upotrebljava ovu aromatičnu biljku za proizvodnju najraznovrsnijih napitaka

Ova dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka (Foeniculum vulgare Mill.) iz porodice  Umbelliferae, ima više narodnih imena - anason, divlja mirođija, komorač, kopar, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač itd. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Ima dve podvrste: piperitum - na Siciliji i capillaceum - svuda oko Mediterana, kao i mnogo varijeteta, vulgare, dulce, azoricum

Koren je mesnat. Stabljika je valjkasta, razgranata, visoka do 2 metra. Listovi su igličastokončasto deljeni, kao kod mirođije. Uopšte, liči na mirođiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti. Cela biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kada se protrlja među prstima. Svi organi biljke su slatki i mirisni. Zato morač kod nas ponegde nazivaju slatka mirođija. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu.

Malo je toplih zemalja koje ga ne uzgajaju. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40 x 40 centimetara. Za jedan hektar potrebno je oko 7 kilograma semena, a rodi oko 1,5 tona suvog ploda. Gaji se kao trogodišnji usev.

Zahteva duboku, kvalitetnu zemlju i mnogo toplote - osunčan položaj koji je zaštićen od hladnih vetrova. Vlaga mu je potrebna samo u vreme klijanja i vlatanja. Minimalne temperature za klijanje su od 2 do 5 Celzijusovih stepeni, a optimalna je 20 stepeni. U povoljnim uslovima od setve do nicanja prođe 8 do 10 dana. Za vegetativni rast optimalne temperature su od 16 do 18 stepeni, a biljka može da podnese temperature do -4 stepena.

Bere se zreo plod, ali ne odjednom, jer na stabljici ima zrelih i zelenih štitova koji su kasnije cvetali. Plod je zreo kada se na njemu pojave sive pruge. Zreli štitovi se odrezuju makazama rano izjutra, dok još ima rose, vodeći računa o tome da se ne omlate, i na asure ili ponjave razastru na suncu da potpuno sazru. Sredinom oktobra odreže se cela biljka i ostavi na suncu ili na tavanu da dozri.

 

Složen hemijski sastav

Nosilac lekovitosti ove biljke je mirisno etarsko ulje. Dobar morač ima i do 7 odsto ovog ulja. Osim njega, u plodu ima oko 20 odsto belančevina, 12 do 18 odsto masnog ulja i 4 do 5 odsto šećera, zbog čega je morač izuzetno hranljiv.

U slatkom, rimskom moraču ima vrlo malo ili uopšte i nema fenhona, u japanskom ima oko 10 odsto, a u indijskom oko 6,7 odsto. Sva ulja s malo fenhona imaju mnogo anetola i zbog toga su vrlo blagog i slatkog ukusa. U divljem, ljutom, gorkom i neprijatnom moraču ima malo etarskog ulja, a u ulju samo u tragovima anetola, zbog čega je ono ljutog, gorkog i neprijatnog mirisa i ukusa. Zato se takav morač ne upotrebljava.

Anetol daje ulju sladak ukus i prijatan blag miris na anis. Ovaj sastojak ima znatnu antiseptičku moć i otuda sve češća upotreba raznih poslastica, kao preventivne mere za vreme zaraznih bolesti koje se prenose preko organa za disanje. I ranije se ovo ulje često i raznovrsno upotrebljavalo, a poslednjih decenija sve više se troši i potražnja raste s porastom životnog standarda, a još više s razvitkom industrije.

Upotreba morača i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je česta i raznovrsna. Daje se sam plod ili u mešavini s drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, pre svega za lečenje organa za varenje i disanje. Najviše morača troše destilerije etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potrošnja ovog ulja za proizvodnju likera, bombona i drugih poslastica i sredstava za uživanje. Uljane pogače koje ostanu posle vađenja etarskog ulja iz morača predstavljaju vrlo jaku i prijatnu stočnu hranu, jer sadrže mnogo belančevina i masti, sastojke koji najčešće i skoro redovno nedostaju u ishrani naročito u planinskim i brdskim predelima, gde ljudi uglavnom žive od stočarstva, a stoka nikad nema ni dovoljno kvalitetnog sena.

 

M.Volčević

Oktobar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 546.