Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

MOĆNA KLEKA

Najpoznatija po etarskom ulju, kojeg najviše ima u biljkama na području Deliblatske peščare

Ova zimzelena biljka (Juniperus communis), iz roda četinara, rasprostranjena je od Arktitka, sve do tropske Afrike. Uspeva na kamenitim i kraškim terenima, od primorskih do planinskih i brdskih područja. U našoj zemlji najlakše ju je naći u brdovitim i planinskim predelima, uglavnom na suvoj i kamenitoj podlozi. Poznata je i pod imenima smreka, obična borovnica, klekovina, smrča… Može da naraste do 7 metara, a lako se prepoznaje po igličastim listovima i zelenim ili crnim bobicama, koje su zapravo njene šišarke. U svojoj prvoj godini rasta su zelene, da bi naredne godine dobile crnu boju, kada se i beru. Čitava biljka je lekovita, te se osim bobica beru i iglice i mlade grane, od aprila do kraja juna. Sakupljanje traje od kraja leta do početka zime, u zavisnosti od nadmorske visine i godine. Branje je veoma sporo ako je ručno, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i zreli plodovi pažljivo stresu motkom. Suše se kao žito na tavanu, uz češće prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrti u tankom sloju. Posle sušenja odstranjuje se nečistoća (iglice, grančice i sl.) i zeleni plodovi. Čuvaju se na suvom, čistom i promajnom mestu. Veće količine se suše u sušarama. Osušen materijal se pakuje u jutane vreće ili ojačane papirne džakove.

Plodovi obiluju flavonoidima, proantocijanidinima i  ugljenim hidratima. Sadrže i smolu, tanine, vosak, organske kiseline i njihove soli, kao i brojne minerale, naročito kalcijum, kalijum, mangan i sumpor. U 100 grama mladih izdanaka nalazi se čak 97 miligrama vitamina C. U plodu ima do 2,5 odsto etarskog ulja. Ono je našlo je široku primenu u kozmetičkoj, prehrambenoj i industriji alkoholnih pića.

Konzumiraju se isključivo crne bobice koje imaju karakterističan opor i aromatičan ukus. Našle su svoju primenu u evropskoj i indijskoj kuhinji u pripremi različitih recepata, a još se u antičkoj Grčkoj pričalo o njihovom lekovitom svojstvu. Od kleke se pravi sok, a veliku primenu ima i u industriji alkoholnih pića za pravljenje džina. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije - klekovače.

Lekovita, ali oprez neophodan

Lekovitost ove biljke je odavno poznata. Klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebljavanih narodnih i domaćih lekova. Preporučuje se protiv kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, čak i gonoreje. S obzirom na to da poseduje antibakterijska svojstva, koristi se za lečenje infektivnih bolesti pluća. Kao diuretik reguliše rad bubrega i pospešuje izbacivanje urina, pomaže organima za varenje, a koristi se i za lečenje upalnih procesa želuca i creva. Za glavobolju se preporučuju izdrobljeni plodovi u vidu obloga, koji se previje na čelo. Od klekovače se prave obloge u slučaju prehlade. Etarsko ulje kleke naročito je cenjeno, jer u malim dozama olakšava iskašljavanje. Koristi se i za inhalaciju disajnih organa. Duboko prodire u kožu, a pomaže reumatičnim zglobovima.

Ipak, neophodno je biti obazriv prilikom konzumiranja ove biljke, jer preterana upotreba može da dovede do oštećenja bubrega. Osobama koje imaju osetljive bubrege ne preporučuju se njeni čajevi i preparati zbog terpentina, koji može da izazove nadražaj i upalu ovog organa. Ne preporučuje se ni trudnicama, jer može da dovede do kontrakcija materice.

 

M.Volčević

Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.