Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

LUKOVI U ORGANSKOJ BAŠTI

Imaju slične biološke osobine, značajni su u ishrani i koriste se u svežem stanju, kuvani, dehidrirani ili marinirani

Mnogi rastu kao samonikli, kao što su vinogradarski (A. vineale) ili sremuš (A. ursinum), a neki su veoma atraktivni (A. spaerocephalum, A. flavum, A. pulchellum) i služe kao dekorativne vrste. Prema biološkim zahtevima spadaju u vrste umerenog klimata koje dobro podnose niže temperature. U našim klimatskim uslovima mogu da se gaje u periodu jesen – zima – proleće, uz odgovarajući izbor sorte i načina proizvodnje.

Beli luk

Poreklom je iz srednje Azije, pustinja Kirgizije, odakle je preko Irana proširen u Egipat, a Mongoli su ga preneli u mnoge zemlje. Sekundarni centar porekla su zemlje Sredozemlja. Na Balkanskom poluostrvu gajio se i pre dolaska Slovena. Važi za jednogodišnju, monokotiledonu biljku, jednu od najstarijih gajenih vrsta, karakterističnog mirisa i ukusa, bogatu proteinima, mineralnim materijama i karakterističnim eteričnim uljem. Koristi se u ishrani, zatim kao začin i sirovina za fitofarmaciju, farmaciju i industriju hrane. Beli luk pripada grupi lukova s linearnim listovima, a obrazuje lukovicu sa 5 do 15 čenova (zavisno od sorte), a u određenim uslovima obrazuje se okrugla jednočena lukovica. U ishrani se koriste čenovi, zatim mladi luk kao i kod crnog luka, uz četiri priznate sorte: ”piros”, ”sedef”, ”bosut” i ”galeb”.

Lekovita svojstva vezana su za etertična ulja čiji je osnovni sastojak dialilsulfid (više od 60 odsto), a drugi važan sastojak je alicin koji se dejstvom fermenata alinaze (u ustima) trenutno razgrađuje i daje brz osećaj ljutine. Zahvaljujući biohemijskom sastavu, koristan je u prevenciji i lečenju prehlade, bolesti disajnih organa, krvnih sudova (snižava nivo holesterola) i probavnog trakta (otvara apetit, poboljšava varenje hrane).

 

Morfološke i biološke osobine

Morfologija svih lukova je složena i odražava istoriju njihovog razvoja i sposobnost prilagođavanja ekološkim uslovima. To je izraženo i s generativnim i vegetativnim načinima razmnožavanja. Kod belog luka razlikuje se var. vulgare koji ne cveta, i var. sagitatum, koji obrazuje vazdušne lukovice i poneki cvet. Beli luk se proizvodi iz lukovice, tj. čenova i vazdušnih lukovica. Ima jače razvijen koren koji se prostire na dubinu od oko 60 cm i širinu 40 cm. Skraćeno, podzemno stablo, dance je jedinstveno za celu lukovicu, a odumire posle prve godine od sadnje. Svaki čen ima svoje aktivno dance. Listovi su linearni i kao kod svih lukova i oni prorastaju jedan kroz drugi i tako obrazuju belo lažno stablo sa zelenim listovima blago savijenim ka unutrašnjem nervu (mladi luk). Tokom dugog dana iz klica čenova obrazuje se lukovica, najčešće s više čenova (ređe jednočena), čija veličina i raspored zavise od sorte. Suvi listovi lukovice i čenova su beli, smeđi ili ljubičasti. Broj čenova u lukovici varira od 1 do 15. Veličina i oblik lukovice zavise od broja, oblika i veličine čenova (češnjeva), tj. od tipa grananja pravog stabla - danca. Kod sorte sa slabim grananjem u pazuhu lista (najčešće posle petog lista) obrazuju se jedan-dva krupnija češnja, tj u lukovici 5 do 12 čenova, a kod sorti s jačim grananjem u pazuhu lista fromira se 3 do 5 sitnijih čenova (prvo jedan u centru, a zatim dva sa strane). Kod belog luka koji cveta (var. sagitatum) češnjevi (iste veličine) obrazuju se u pazuhu poslednjeg lista tako da obuhvataju cvetno stablo. Građa vazdušne lukovice je istovetna građi čena. Prilikom sadnje vazdušnih lukovica formira se sitna lukovica bez čenova, slična arpadžiku, mase 0,1 do 6,5 g (prečnika 0,3 do 1,5 cm) ili sitnija, što zavisi od uslova uspevanja i krupnoće posađenih vazdušnih lukovica. Kod ovih sorti obrazuje se cvetno stablo visine i do 2 m, koje prorasta iz skraćenog stabla kroz sredinu lukovice i jednake je debljine, ispunjeno, najčešće povijeno, s jednom ili dve petlje.

 

Prof.dr.emeritus Branka Lazić

Prof.dr. Zoran S.Ilić

Prof.dr. Mihal Đurovka

Novembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 547.