Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

LOZA VOLI SUNCE

Na bolje korišćenje svetlosti utiče se izborom pravca redova, uzgojnog oblika, rezidbom, zelenim operacijama i drugim merama

U poređenju s drugim gajenim vrstama, vinova loza ima skromnije zahteve. I pored toga, postoje određeni uslovi koji su neophodni za  njeno uspešno gajenje. Od izuzetne važnosti je poznavanje ekoloških uslova sredine, pre svega  radi  pravilnog izbora mesta za sadnju.  Tamo gde su oni dobro proučeni lakši je izbor sorte ili načina gajenja.  

   Loza ima velike zahteve za toplotom. Potrebna količina   zavisi od perioda vegetacije. Tako, pupljenje i kretanje loze nastaje pri srednjoj dnevnoj temperature od 10 do 20 Celzijusovih stepeni, intenzivan porast i obrazovanje okaca na 25 do 30, dok niža temperatura od 15 stepeni usporava cvetanje i oplodnju. Prema navodima pojedinih autora,  najpovoljnija temperatura za sazrevanje grožđa je 28-32 stepena, odnosno reagovanje loze na temperaturne uslove je veoma različito. Tako je u južnim krajevima grožđe slađe i sa manje kiselina, dok u severnim ima manje šećera i više kiselina. Smatra se da je za proizvodnju kvalitetnih vina severnog tipa najpogodnija umerena klima, dok stonim sortama odgovaraju toplija područja. 

   Ne treba zanemariti ni niske temperature. Za vreme mirovanja  sazreli lastari dobro podnose hladnoću, ali su razlike između sorti veoma velike. Ako se temperatura duže vremena zadržava ispod  minus 15 Celzijusovih stepeni već se može računati na izvesne štete. Osetljive sorte stradaju već na minus 18. U rejonima gde mrazevi nanose značajne štete lozi valja saditi sorte otporne na niske temperature ili na severu gde je kraća vegetacija izabrati one koje ranije sazrevaju.  Previsoka temperatura takođe je nepovoljna. Na temperaturama preko 35 stepeni na listovima i bobicama  stvaraju se ožegotine.

   Vinova loza je biljka sunca. Prilikom izbora terena za podizanje vinograda pre svega treba odabirati dobro osunčane, južne položaje, jugozapadne, jugoistočne i na kraju severne. Ako se čokoti gaje u senci, lastari lošije sazrevaju, u okcima se formira manji broj cvasti, što ima za posledicu manji prinos, manji sadržaj šećera i veći sadržaj kiselina u grožđu. Na bolje korišćenje svetlosti utiče se izborom pravca redova, uzgojnog oblika, rezidbom, zelenim operacijama i drugim fitotehničkim merama.

   U odnosu na mnoge ratarske kulture loza bolje podnosi sušu, pre svega zbog toga što ima znatno razvijeniji korenov sistem koji se rasprostire na veću dubinu. I pored toga, ne treba zanemariti značaj vode. Dobri prinosi mogu se očekivati samo tamo gde vode ima dovoljno. Godišnja količina padavina 550-700 milimetara uglavnom je dovoljna za normalno uspevanje vinove loze. Tamo gde su temperature više a padavina je manje vinogradi se sa uspehom mogu gajiti samo ako navodnjavaju. Ova mera može biti jedan od bitnih faktora intenziviranja proizvodnje i u severnim krajevima.

 

S.Malinović

Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.