Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

KUPINA U NAŠEM VOĆARSTVU

Oscilacije u proizvodnji nastaju zbog otežanog plasmana plodova u izrazito rodnim godinama i pada cena, a bilo je i godina kada je zbog visoke otkupne cene ova vrsta nekontrolisano sađena

Po proizvodnji kupine naša zemlja je visoko pozicionirana u svetu. Ova vrsta se najviše gaji u zapadnoj Srbiji, odnosno u okolini Valjeva, Podrinju i Mačvi, potom u južnoj Srbiji, ali i u drugim područjima. U sortimentu dominiraju „čačanska bestrna“ i „torn fri“, a zatim „blek saten“, „dirksen tornles“ i novije sorte „loh nes“, „čester tornles“, „tripl kraun“ itd.   
    U poslednje vreme dolazi do čestih oscilacija u proizvodnji. Jedan od razloga za to je otežan plasman plodova u izrazito rodnim godinama i pad cena, zbog čega su proizvođači bili u dilemi da li da zasade krče ili ne. S druge strane, bilo je i perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka pa je ova vrsta nekontrolisano sađena, često i u neodgovarajućim uslovima.
    Šta odgovara kupini
   Pravilan izbor položaja za podizanje zasada kupine neophodan je uslov za njeno rentabilno gajenje, stoga što je više gajenih sorti osetljivo na rane jesenje i zimske mrazeve, sušu, visok nivo podzemnih voda i na suve, jake i hladne vetrove. Prema navodima stručnjaka, u našoj zemlji  najbolji uslovi za gajenje kupine su između 200 i 600 metara nadmorske visine. Prednost se daje blago nagnutim, odnosno terenima sa nagibom od oko pet stepeni, i to srednjim delovima nagiba. Niži delovi se izbegavaju jer mogu biti prevlažni, a viši suvi.
   Nisu dobri ni položaji poput uskih dolina i kotlina, uvala, i oni koji se nalaze u neposrednoj blizini visokih šuma. U takvim uslovima kupina je slabo osvetljena, zbog čega se izdanci izdužuju, donji delovi ogoljavaju, obrazuju duge i tanke grančice, a može doći i do prevremenog opadanja listova. Takođe, suši se i veliki broj zametnutih plodova,  pogoršava im se ukus i sastav. Za nove zasade biraju se položaji koji su zaklonjeni od dominantnih vetrova. Posebno su nepovoljni hladni i suvi zimski vetrovi koji kada traju više dana mogu prouzrokovati smrzavanje izdanaka ukoliko nisu prekriveni snegom.
   Ovoj vrsti ne odgovaraju visoke temperature, naročito za vreme sazrevanja plodova i ako duže traju. One smanjuju vlažnost u zemljištu i vazduhu, usporavaju rast mladih izdanaka, ubrzavaju sazrevanje plodova, otežavaju razvijanje rodnih pupoljaka za narednu godinu, odnosno utiču na smanjenje prinosa i kvalitet plodova. Kupina najbolje uspeva tamo gde su leta svežija, a zime blaže.    
   Savremena  proizvodnja bez navodnjavanja moguća je jedino u oblastima sa više od 800 milimetara padavina godišnje, od kojih je više od 50 odsto pravilno raspoređeno u toku vegetacije. Suša, posebno ako je praćena ekstremno visokim temperaturama, može prouzrokovati velike štete - smanjenje prinosa i kvaliteta plodova, sušenje izdanaka koji nose rod, pojava ožegotina... Letnje suše bolje podnose rane sorte kupine.
   Ova vrsta ne podnosi višak vlage u zemljištu. U uslovima kada se pojavi višak vode u zoni korena više dana,a da pri tom ona ne otiče, kupina slabo napreduje, suši se i propada, a izložena je i napadu zemljišnih štetočina.   
    Kako se navodi u literaturi, za proizvodne zasade ne odgovaraju zemljišta koja sadrže više od 60 odsto gline, jer su slabo propustljiva za vodu i vazduh, dok peskovita sa više od 70 odsto peska slabo zadržavaju vodu i siromašna su hranljivim materijama. Nisu dobra ni krečna zbog nedostatka gvožđa i magnezijuma, što je uzrok hloroze listova i smanjenja rasta izdanaka.
   Ne treba zapostaviti značaj pretkultura jer proizvođači koji su kupinu sadili na mestima gde su gajeni krompir, paradajz, paprika, jagodaste voćke i vinova loza suočavali su se sa problemima oboljenja korena i lista. Kao pretkulture preporučuju se okopavine, a posebno leguminoze (pasulj, grašak, boranija). Kada su u pitanju krčevine šuma i jako zakorovljena zemljišta, najmanje tri do četiri godine posle krčenja ne treba ih koristiti, odnosno sve dok se ne očiste i ne odmore. Na njima prvo treba gajiti okopavine i biljke za zelenišno đubrenje.
 

S.Malinović

Avgust 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 544.