Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

KAKO SPREČITI MIKOTOKSINE

Mikotoksini su izlučevine koje nastaju kao produkt plesni, koje se javljaju na poljoprivrednim proizvodima, a najpoznatiji su aflatoksini

 

Mikotoksini su izlučevine koje nastaju kao produkt plesni, koje se javljaju na poljoprivrednim proizvodima. Najpoznatiji su aflatoksini. Ova jedinjenja imaju različit hemijski sastav, otrovna su i mogu da prouzrokuju loše biološke efekte na ljude i životinje. Ukoliko dođe do povoljnih uslova za razvoj plesnivosti, pretpostavlja se da će se u nekom periodu pojaviti i mikotoksini.

Povoljni uslovi za neometan rast i razvoj gljivičnih oboljenja klipa kukuruza su visoke temperature u junu i julu i niska vlažnost vazduha, a u periodu od avgusta do septembra - visoka vlažnost i oštećenja na klipu od kukuruzng plamenca i pamukove sovice.

Čovek dolazi pod uticaj mikotoksina putem hrane, tj. poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Veliki izvor aflatoksina, o kojem se već mnogo govorilo u javnosti, jeste mleko. Takođe, izvor može da bude i meso životinja koje su se hranile hranom zaraženom mikotoksinima.

Mikotoksikoze su akutna i hronična oštećenja zdravlja izazvana mikotoksinima. Kada su one akutne, dolazi do jasno evidentiranih oboljenja čoveka ili životinja, a duža izloženost izaziva hronične mikotoksikoze, koje imaju određene simptome, a čak mogu da izazovu i rak.

U našoj javnosti o ovim otrovima ozbiljnije se govorilo 2012. godine.

Uslovi za razvoj plesnivosti jesu topla i sušna leta, kada može da dođe do zaraze biljaka u polju, putem kukuruzne svile. Kasnije, u toku avgusta i septembra, ako dođe do povećane vlage kao ove godine, dolazi do zaraženosti zrna, naročito kukuruza.

Oštećenja klipa koja mogu da nanesu insekti ili mašine prilikom žetve takođe su dobar preduslov za razvoj plesnivosti. U ovom periodu neophodno je da se vodi računa i o načinu skladištenja i prerade kukuruza.

Proizvođači koji kukuruz čuvaju u klipu i nemaju mogućnost veštačkog sušenja trebalo bi pažljivo da pregledaju klipove i odbace sve one s pojavom truleži, koja u zavisnosti od prouzrokovača može da bude različitih boja – zelena, bela, crna ili crvena. Odbacuju se i klipovi s ispucalim i isklijalim zrnima, oni koji su mehanički oštećeni, kao i sve ostale nečistoće.

Veoma je važno da se sušenje kukuruza započne odmah, u roku od 24 do 48 sati. On mora da bude osušen do adekvatne vlage, što iznosi 14 odsto, i tek onda može pravilno i bezbedno da se skladišti.

Protiv mikotoksina najbolje se deluje preventivom, pod kojom se podrazumeva dobra poljoprivredna praksa, tj. potpuna agrotehnika. To znači da je neophodno da se dobro i pravilno obave svi poslovi u polju - od biranja preduseva do ”skidanja” kukuruza. Potrebna je i primena svake agrotehničke mere u pravom momentu i na pravi način.

Aflatoksini mogu da budu prisutni u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu i hrani životinjskog porekla, naročito mleku.

Aflatoksin je najštetniji, ali ne i najopasniji za zdravlje. U prirodu postoji više vrsta mikotoksina, kao što su trihoteceni, ohratoksini, zearalanoli i drugi. Različite gljivice proizvode jedan mikotoksin, ali i više njih može da proizvede samo jedna gljivica.

Krajem prošle godine u medijima se pojavila vest da je moguće da će se dozvoljena granica za aflatoksin u mleku povećati sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.

U drugim delovima sveta postoje transgene biljke na kojima nema oštećenja od insekata, te ne postoji mogućnost da nastanu mikotoksini. Zato su u Evropi granice za aflatoksin mnogo niže nego kod nas. Kada bi se u Srbiji primenile te dozvoljene količine, promet poljoprivrednih proizvoda bio bi nemoguć i sve bi se zakomplikovalo. Takođe, diskutabilan je i nedovoljno istražen efekat mikotoksina na ljudski organizam, jer ono što se konzumira ne mora da znači da će u tom procentu i da ostane u organizmu, naročito ako je reč o hrani koja je životinjskog porekla, tj. o onoj koja prolazi kroz organizam životinja.

 

Dipl. inž. Eleonora Onć Jovanović

mr Anka Kačarević

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 549.