Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

JAGODA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Proizvodnja je zasnovana na težnji da se gajenim biljkama obezbede optimalni uslovi za rast i razvoj i u onim periodima godine kada im klimatski uslovi to ne dozvoljavaju

Porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve prisutniji uticaj klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), povećali su interes proizvođača za pronalaženje uspešnih sistema uzgoja ove vrste u zaštićenom prostoru. Proizvodnja je zasnovana na težnji da se gajenim biljkama obezbede optimalni uslovi za rast i razvoj i u onim periodima godine kada im klimatski uslovi to ne dozvoljavaju.

   U zavisnosti od tipa zaštićenog prostora, jagoda se može gajiti u niskim, poluvisokim i visokim tunelima, plastenicima, staklenicima i u stanovima, odnosno zatvorenim terasama.

   Proizvodnja u tunelima

   Niski tuneli su noviji način intenzivne proizvodnje jagode sa smanjenim rizikom od izmrzavanja. Investiciona ulaganja su niža i mogu se otplatiti već posle prve godine gajenja jagode. Visoki su od 40 do 60, a široki 50 do 150 centimetara. Najčešće pokrivaju jednu gredicu sa dva reda jagoda na polietilenskoj(PE)foliji. Ovakvom proizvodnjom postiže se zaštita jagode od poznih prolećnih mrazeva, koji uglavnom nanose najveće štete izmrzavanjem prvih serija cvetova  odnoseći prvi rod, koji je najkomercijalniji. Plodovi sazrevaju ranije za 10 i više dana nego na otvorenom polju, zaštitu je lakše sprovoditi ali i berbu, jer su plodovi suvi i čisti. Proizvodnja se zasniva u zavisnosti od potreba tržišta i najboljih efekata prodaje. Jagoda se sadi sredinom oktobra i početkom novembra, a berba počinje sredinom februara, a traje i tokom marta, kada se postižu  dobre cene na tržištu.  

   Nedostaci niskih tunela pored investicionih ulaganja odnose se i na obavezu čestog podizanja folije sa strane duž reda radi obavljanja pomotehničkih mera i berbe, a zatim ponovo spuštanje folije ukoliko temperatura preko noći pada, što zahteva dodatnu radnu snagu. U uslovima visokih dnevnih temperatura napola podignuta plastika služi kao zaštita od sunca, a ujedno potpomaže strujanje vazduha da ne bi došlo do pregrevanja biljaka i štetnih posledica.

    Poluvisoki tuneli su sve više prisutni u našoj zemlji. Visoki su od 180 do 210, široki  200 do 470 centimetara i dugi do 25 metara. Lučne cevi tunela se ukopavaju u zemlju do 40 centimetara dubine, a međusobno rastojanje lukova je od 1 do 1,5 metara i oni su međusobno povezani. Plastična (PVC, PE ili EVA) folija se fiksira ukopavanjem u zemlju u kanale dubine 25 centimetara. Provetravanje tunela se obavlja otvaranjem čeonih strana. Učvršćivanje lukova postiže se najčešće direktnim ubadanjem u zemlju ili fiksiranjem za napravljeno betonsko postolje (betonska stopa). Radna površina u tom slučaju ne mora biti ravna, već može imati blag nagib. Pokrovna plastična folija je najčešće jednostruka (providna ili mat), debljine 0,10-0,20 milimetra, sa rokom trajanja od jedne do nekoliko godina. Često se postavljaju i UV stabilizirane nepropustljive folije koje su dugotrajnije, ali i skuplje. Generalno, ovi tuneli su najjeftiniji.

     Jagoda se u poluvisokim tunelima može gajiti na zemljištu (sa zastiranjem PE folijom ili na čistoj zemlji) i hidroponski u vrećama i različitim posudama (kontejnerima).

    Gajenje jagode na zemlji u poluvisokim tunelima može se obavljati na gredicama ili klasično u ravni. Na gredicama se zastire PE folija i sva prateća oprema, a u ravni može biti sa ili bez polietilenske folije. Dominantan način gajenja je na gredicama pravljenim ručno. U ovim tunelima najčešće se formira pet (ređe šest) gredica sa po dva reda jagode.

   Formiranje zasada jagode na zemljištu unutar objekta je potpuno identično kao i na otvorenom polju. Različito je vreme postavljanja tunela - pre ili posle sadnje jagode. Jednostavnije je i brže ako se radi pre sadnje. Na odabranoj lokaciji koja ima svu potrebnu infrastrukturu   duža strana tunela se usmerava upravno na duvanje dominantnog vetra radi manjeg otpora. Zatim se pristupa finoj pripremi zemljišta i formiranju gredica (bankova) mašinski ili ručno, zavisno od veličine tunela. Sadi se u formirane otvore na PE foliji najčešće u dvoredima na rastojanju 30x30 ili 30x20 centimetara, po cik-cak rasporedu.

Sadnja u ravni (bez gredica) u prostim redovima na rastojanju od 60x25 centimetara je najjednostavnija, ali jedan od neophodnih uslova za uspeh ove proizvodnje je sistem za navodnjavanje i obezbeđena voda.

Postavljenje poluvisokog tunela posle sadnje je takođe često u praksi uglavnom za ubrzanje zrenje neke sorte. To se može raditi na manjoj površini zasada posle njegovog zasnivanja,  i na nekom delu već formiranog većeg zasada.

Polietilenske folije, koje se koriste za zastiranje gredica u proizvodnji jagode, mogu biti crne, bele ili srebrne (aluminizirane) boje. Za koju će se proizvođač opredeliti zavisi od  sorte i osobina na koje želi indirektno da utiče preko folije: obojenost, slast, ranije zrenje, odbijanje insekata i sl.

 

S.Malinović

Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.