Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

HRIZANTEME SIMBOL SEĆANJA

Pažnju privlače raznobojni cvetovi neobičnih oblika koji odolevaju hladnoći, pa mogu ulepšati duge tmurne dane

Sa Nadom Milinković, cvećarkom iz Vršca, putovali smo na Međunarodni sajam cveća u Austriji. Dok su ostali putnici i posetioci hrlili štandovima s egzotičnim tropskim cvetnicama, ona je posmatrala postavke s perenama, sedumima i sukulentama, sa željom da ih prenese u svoj dom i uživa u njihovoj lepoti.

Nedavno je otvorila kapiju svog doma na Pavliškom putu u Ulici Zagorke Malivuk u Vršcu, gde gaji cveće u plastenicima i staklenicima, te uživa u svakoj novoj vrsti i boji latica, posebno hrizantema. One su u Banatu poznate i kao jesenje i zimske ruže jer cvetaju dugo i odolevaju hladnim jesenjim vetrovima. Ove biljke posebnog kolorita ne može zameniti ni jedan cvet, ali ta lepota zahteva mnogo truda, ljubavi i brige, pošto se oko nje stalno nešto mora raditi.

 

Najlepše su u jesen

 

- Hrizanteme (Chrysanthemum) su kod nas nepravedno zapostavljene, a mogu biti sastavni deo enterijera tokom cele godine, posebno nove sorte i hibridi kojih je sve više u evropskim rasadnicima – kaže gospođa Milinković i naglašava da ove biljke sreće i radosti, kod nas još uvek predstaljuju simbol sećanja. Pošto su najlepše u jesen, polako ulaze u domove mnogih ljubitelja perena, te im mogu ulepšati tmurne jesenje dane. - Najpopularnije su u Kini i Japanu, odakle i vode poreklo. Po kineskom predanju, osobu koja pije vodu s izvora ili potoka oko kojih rastu ove cvetnice, čeka dobro zdravlje. Čak je i jedan grad (Ču Hsien) - Grad hrizantema dobio ime po ovoj biljci. U Japanu su je obožavali carevi, a prva izložba organizovana je 910. godine. Tada je hrizantema proglašena za nacionalni cvet i svake jeseni na festivalu hrizantema, prazniku sreće, prikazana je neka nova forma ili boja latica.

Da je hrizantema cvet sreće uverili smo se šetajući savremeno opremljenim staklenikom naše domaćice Nade Milinković. Sve je na svom mestu, besprekorna je higijena... Na podu i na pokretnim stolovima - jedna do druge saksije iste veličine. Tu je savremen sistem za orošavanje, ali i zamračivanje. Ljubazna domaćica prekinula je sve poslove, i posle obavljenih razgovora s mušterijama, objasnila nam je neke pojedinosti i kako se gaji ovo sve popularnije cveće.

U prirodi raste kao žbun, a u zavisnosti od sorte, poraste do jednog metra. Krase je cvetovi s jednostavnim laticama i jednobojni, ali i takvi koji podsećaju na paukovu mrežu, šatirani. Mogu biti sitni, ali i kao lopte, prečnika dvadesetak centimetara - beli, žuti, ružičasti, crveni, svetloljubičasti. U bašti, žardinijerama i saksijama, efektno deluje samostalno, u grupama, od poznog leta do kasne jeseni. Zanimljive su u kombinaciji s drugim biljkama, posebno zimzelenim, a pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja. Prednost ovog cveta je otpornost i izdržljivost, a zahtevi su mali, skoro minimalni.

Odgovaraju joj senovita mesta zaštićena od jakih vetrova i rastresito humusno zemljište. Zasađene u bašti zahtevaju dosta prostora, pa ih valja saditi na rastojanje od 40 centimetara. Tokom cvetanja treba im obezbediti dosta vode, a pred samo cvetanje i prihranu tečnim đubrivom svakih 7 do 14 dana. Cvetanje se može produžiti redovnim uklanjanjem suvih cvetnih glavica, posle čega se pojavljuju bočni cvetovi. Međutim, posle precvetavanja biljke se skaraćuju na 20 cm, a krajem sezone skoro do zemlje, kada se i prestaje sa zalivanjem.

 

D.Radivojac

Oktobar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 546.