Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

GLJIVE NA PANJEVIMA I OBLICAMA

Uzgoj na ovaj način je jednostavan i ne zahteva prevelika ulaganja, ali je prinos znatno manji nego kada se gaje na supstratu

“Na panjevima koji posle seče ostaju u šumi mogu se gajiti pečurke, posebno lekovite, koje su u poslednje vreme izuzetno tražene. Iako je prinos znatno manji nego kod gajanih na supstratu, vredi pokušati. Čak i kada bi se drvo kupovalo, isplatilo bi se. Za nekoliko godina može se postići i do 30 procenata težine upotrebljenog drveta” – kaže Miroslav Marković iz Bele Crkve, uzgajivač retkih i lekovitih pečuraka i micelije. On naglašava da ovakav uzgoj ima poseban ekološki značaj, jer se panjevi inokulisani micelijom gljiva brzo biološki razgrađuju. Tokom tri do pet godina razlažu se celuloza i lignin, pa se panjevi mogu izorati i posaditi nove sadnice.

Najjednostavniji način zasejavanja je da se površina sveže isečenog panja prekrije micelijom debljine centimetar i po. Zatim se na panj navuče PVC vreća na kojoj su na svakih desetak centimetara izbušene rupe. Ovakav način je isplativ samo ako panjevi nisu izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti. U suprotnom, preko folije treba naneti sloj zemlje, granja i lišća, da bi se sprečilo isušivanje i zagrevanje.

Ako su panjevi zasejani micelijom u junu, otkrivaju se početkom septembra, a prve gljive pojaviće se mesec dana kasnije i mogu se brati do kraja novembra, a neke vrste kao zimska bukovača i baršunasta panjevčica plodonose u januaru i februaru, ako zima nije jaka.

Za ovakvu proizvodnju se mogu koristiti i oblice, duge 30-35 centimetara, od sveže rezanog drveta koje sadrži dovoljno neophodne vlage za razvoj gljiva. Treba voditi računa da oblice ne budu kraće od 15 centimetara, jer će prinos biti izuzetno mali, a gljive sitne.

Za veću količinu oblica iskopa se rov dubok oko metar i po i širok do jednog metra. Na dno treba postaviti podlogu od tankog sloja piljevine, lišća ili slame, a zatim sve posuti slojem micelije debljine dva centimetra. Na to se ređaju oblice, s tim što je nadole okrenuta rezana strana. Kad se red popuni, nanosi se micelija i slaže drugi red, pa treći, sve dok se rov ne popuni. Po površini se posipa micelija i postave daske, zatim granje, lišće, zemlja ili šumska stelja.

Oblice ostaju u trapu pola godine, a vade se u proleće, najbolje početkom maja. Međutim, ako je inokulacija u proleće, vade se u jesen, s tim što ih tokom letnjih meseci treba zalivati da bi se sačuvala vlaga, vodeći računa da se voda ne sliva po oblicama.

Naš sagovornik, naglašava da je inkubacija završena kad oblice pobele. Tada se odvajaju i zakopavaju do trećine visine, na razmak od pola metra, u voćnjaku ili šumarku, gde će plodonositi. Tokom godine mogu se zalivati vodom da bi micelija iz drveta što pre naselila okolno tlo iz koga će crpiti vlagu i hranljive materije. Jednom zakopane oblice ne treba premeštati.

Ako su uslovi povoljni, prvi plodovi se pojavljuju početkom jeseni. Gljive rastu u talasima, kojih tokom godine može biti i do četiri. Kad se koriste meki lišćari, inkubacija je kraća (oblice se mogu koristiti tri- četiri godine), dok se na tvrdom drvetu mogu gajiti pet, šest i više godina, pa je i prinos veći.

Miroslav Marković preporučuje samo kvalitetne lekovite i jestive vrste, koje se lako uzgajaju i daju dobar prinos. Takve su bukovača, jablanovača, panjevčica, baršunasta panjevčica i šitake.

 

D.Radivojac

Februar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 550.