Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

GLJIVARI NE MIRUJU NI ZIMI

Judino uvo i zimska panjevčica sakupljaju se u vreme hladnoće i snega

Od zime ne možemo očekivati ono što dobijamo od drugih godišnjih doba,  pre svega obilje jestivih i lekovitih pečuraka. To je vreme hladnoće, snega, mirovanja i retkih odlazaka u gljivarenje.

   Međutim, najupornji, kojih je sve više, i sada  mogu ubrati  judino uvo, zimsku panjevčicu...

     Judino uvo (Auricularia auricula – judae)  jedna je od lekovitih pečuraka koje rastu i kod nas. Najčešće  se nalazi na starom drveću zove. Može se sakupljati tokom cele godine, kad se skoro ne može primetiti. Najviše je ima krajem jeseni i zimi, sve  do kraja februara i početka marta,  istakla je Mirjana Pjević iz Beograda, i naglasila da se prepoznaje  po karakterističnom šeširiću koji je nepravilnog oblika i podseća na ušnu školjku. Može biti krupna (i do deset centimetara), a kako raste-šeširić se ispravlja i postaje pljosnat. Telo  ove želatinozne gljive je baršunasto, sivo, a ponekad i crvenkastosmeđe. Kad gljiva ostari, šeširić je  žilav i tvrd. Za drvo  je judino uvo  pričvršćeno kratkom “peteljkom”. Ukus  mu je blag i slatkast. Sadrži belančevine, ugljene hidrate, minerale- kalcijum, fosfor i gvožđe, a polisharidi su nosioci njenih lekovitih svojstava.

   U Kini se upotrebljava više od hiljadu godina za poboljšanje cirkulacije i lečenje hemoroida, krvave stolice, oboljenja materice. Odličan je imunotonik, snižava nivo holesterola i triglecirida, ali štiti i od radioaktivnog zračenja. Znatno poboljšava mentalne i fizičke sposobnosti. Koristi se i kao protivotrov u slučaju trovanja pečurkama.

   Ova gljiva se može jesti i presna. Međutim, zbog jakog dejstva preporučuje se mala količina: nedeljno najviše 150 grama svežih, ili deset puta manje suvih. Dodaje se jelima, pre svega supama, ali i salatama. Pogodna je za pravljenje poslastica, a slatko se priprema tako što se ušpinuje kilogram šećera s dva decilitra vode i sokom od jednog limuna. Dodaju se dve šake judinog uveta koje je prethodno blanširano pet minuta. Sve se kuva desetak minuta, uz povremeno uklanjanje pene. Gotovo slatko se pokrije čistom vlažnom krpom, a kad se ohladi, sipa se u tegle. Dnevno se uzima samo jedna kašičica ove poslastice.

  Kada  je sezona bogata treba nabrati veću količinu, osušiti i čuvati u zatvorenoj staklenoj tegli, a kad zatreba nakratko se potopi u vodu i biće kao tek ubrano.

  Judino uvo ne smeju uzimati trudnice i dojilje.

   Zimska  panjevčica (Flammulina velutipes) samo je jedno od nekoliko imena za ovu pečurku koja se pod snegom krije sve do proleća: poznata je kao baršunasta panjevčica i zimski plamičak,  zlatni grm  i zimska pljosnatica, flamulina... Raste pojedinačno ili u busenima na panjevima i oštećenim stablima pre svega listopadnog, ali i četinarskog drveća. Posebno voli vrbu i tolopu. Može se naći u baštama, parkovima, ali i uz rečne doline.

 Šeširić joj je žutonarandžast ili smeđ, s tamnijim centrom prečnika od dva do 10 centimetara. Ima vitku i šuplju dršku, uz šeširić žutu, a niže je sve tamnija. Pri dnu je pokrivaju smeđe dlačice duge i do desetak centimetara. Otporna je na hladnoću i često se može  naći ispod snega i leda. Posle otapanja snega nastavlja da raste, pa se može sakupljati do proleća. Opasnosti od zamene s drugim vrstama i otrovnicama nema s obzirom na karakterističnu baršunastu dršku i vreme rasta.

    Jestiva je, kvalitetna, hranljiva, lekovita. Prilikom pripreme ne treba prati sluz sa šeširića pošto  u njoj ima najviše aktivnih supstanci. Zbog bogatstva esencijalnih kiselina, naročito lizina, preporučuje se i deci.

   Najnovija istraživanja američkih i japanskih stručnjaka ukazuju na njena antikancerogena svojstva.

 

D.Radivojac

Januar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 549.