Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

GAJENJE ZIMSKIH LUKOVA

Sorte za ovu proizvodnju pripadaju grupi slatkih lukova - imaju povećan sadržaj šećera u odnosu na eterična ulja   

U maju i junu na tržištu se pojavljuje nestašica luka. Da bi u to vreme nadoknadili manjak, povrtari sa iskustvom opredelili su se i za proizvodnju zimskih lukova. Specifičnost ove proizvodnje ogleda se u vremenu setve i gajenju sorti selekcionisanih za ovu namenu. Reč je o sortama koje pripadaju grupi slatkih lukova. One imaju povećan sadržaj šećera u odnosu na eterična ulja, lukovica im je veoma sočna, a karakteriše ih i izuzetna rodnost.   

   Zimski lukovi ne mogu dugo da se čuvaju pa se gaje na manjim površinama jer treba u kratkom roku, takoreći odmah posle vađenja, da se iskoriste.

   Najranije sorte, koje pristižu već u prvoj polovini maja su "aldobo" i "keep well", sa prosečnom težinom lukovice  oko 120 grama, pljosnato - okruglog oblika i žute boje ovojnih listova. Ubrzo posle ovih sorti pristiže "cadix F1", a sredinom juna "adix" i "radar", koje imaju žuto - braon lukovicu prosečne težine oko 150 grama. Krajem juna vadi se i sorta "tisa", sa lukovicama teškim oko 200 grama. Sve se koriste kao svež luk.
   Proizvodnja zimskih lukova počinje izborom parcele i preduseva. Dobar predusev je onaj koji rano napušta zemljište, da bi bilo dovoljno vremena za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu (strnine, semenski i konzumni grašak). Ne treba sejati na zakorovljenim parcelama, bez obzira na predusev, a takođe valja poštovati i plodored. Luk na istu parcelu dolazi posle četiri-pet godina. Prilikom izbora parcele potrebno je obratiti pažnju na tip zemljišta. Najbolje uspeva na strukturnim, srednje lakim ili srednje teškim plodnim zemljištima. Osnovnu obradu treba obaviti čim se skine prethodni usev na dubinu 20-25 cm. Posle oranja neophodna je fina predsetvena priprema.

   Specifičnost ove proizvodnje je i vreme setve. Od njega zavisi u kojoj fazi razvoja će biljke ući u zimu, što je veoma bitno za prezimljavanje i jarovizaciju (pojavu cvetnih stabala u usevu). U našim agroekološkim uslovima preporučuje se da se zimski lukovi seju od 25. avgusta do 10. septembra, da bi biljke ušle u zimu dovoljno razvijene. Seje se na dubinu od 1,5 do 2 centimetra, u četvororede trake s razmakom između traka 50 do 60, a izmedu redova 20 do 25 cm, ili na rastojanju 50x3 cm, zavisno od mehanizacije.

   Da bi luk brzo i ujednačeno nikao, preporučuje se zalivanje. Inače, navodnjavanje je obavezna mera jer je kratak period do zime. Zalivanjem se održava potrebna vlažnost za rast biljaka sve dok ne razviju četiri do šest listova i dobro se ukorene, da bi mogle da prezime.
Rano u proleće, kada otopli, luk nastavlja vegetaciju, te je neophodno kultiviranje. U vegetaciji su potrebna dva-tri kultiviranja, sve do početka formiranja lukovice. Ako se u proleće javi nedostatak vlage, usev valja zaliti jer su ovi lukovi posebno osetljivi na nedostatak vode u  vreme formiranja lukovice. Ova fenološka faza počinje                    
od početka maja do sredine juna, zavisno od sorte.

 

S.M.
Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.