Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

BERBA BEZ MILOSTI, PROMET BEZ KONTROLE

Sakupljanje je  regulisano određenim zakonima i propisima kao što su Zakon o zaštiti životne sredine, Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja, biljaka i gljiva, ali se u stvarnosti gljive, pogotovo vrganji, besomučno eksploatišu  a kontrola prometa skoro i da ne postoji

Što se tiče bogatstva i raznolikosti terena za sakupljanje gljiva, prednjače planinski krajevi zapadne Srbije, okolina Vlasine, Jastrebac, Goč, Kopaonik i druge planine. U Vojvodini se, izuzevši Morović, nigde ne eksploatišu gljive u velikim količinama, dok je u planinskom delu Srbije to dosta razvijena praksa. Vrganji i lisičarke plodonose od juna do novembra, dok su mrke trube jesenje vrste, a sve tri rastu na određenom drveću kao što su hrast, bor ili bukva. Smrčci plodonose u rano proleće, od kraja februara pa do početka maja, i pretežno su stanovnici livada i pašnjaka. Preferiraju peskovito zemljište i nisu mikorizni, mada se ipak mogu pronaći u staništima topolinih šuma uz reke i u neposrednoj blizini žbuna leske.

 

Gljivarstvo nije samo kvalitetna dopuna ishrani, koristan hobi i način aktivnog zdravog života i korišćenja slobodnog vremena. Ono je odavno, u nekim oblicima i oduvek, dopuna kućnog budžeta, čak i izvor dobre zarade. Kad je reč o komercijalnoj eksploataciji gljiva, međutim, ne mislimo na vrste koje se uzgajaju u veštačkim uslovima, iako ih i u prirodi ima u izobilju, kao što su one iz roda Agaricus, popularno nazvane šampinjoni, i  Pleurotus ostreatus, poznatije kao  bukovače. Isključujemo i samonikle gljive koje se ne mogu prodati u količini ili po ceni koja bi opravdala trud, vreme i troškove onih koji bi da sakupljanje i prodaju gljiva pretvore u svoju osnovnu ili dopunsku delatnost.

     

U komercijalno isplative, dakle,  svrstaćemo samo gljive koje se mogu sakupljati u prirodi u velikim količinama, obrađivati i zatim prodavati na tržnicama, kod nakupaca ili na bilo koji drugi način koji će sakupljaču doneti brzu i vidno merljivu dobit. Takvih je svega nekoliko vrsta. O tim vrstama pisali smo u prošlom broju “Dobrog jutra”, a sada ćemo o mestima gde rastu i gde se i kako beru, o načinima njihove obrade i uslovima plasmana.

 

      Gljive šumskih staništa

      

Lisičarke, vrganji i mrke trube su mikorizne gljive, što znači da se mogu pronaći isključivo u asocijacijama sa određenom vrstom drveća i sakupljaju se po planinskim i nizijskim šumama. Ta njihova osobina ih zapravo i čini nemogućim za kultivaciju.

Vrganji su simbionti i vezani su za određenu vrstu drveća kao što su hrast, bor ili bukva. To ipak nije isključivo zato što se oni mogu pronaći i u zajednicama sa drugim drvećem, ali je to više izuzetak nego pravilo. Uglavnom su u pitanju mlade šume sa kojima gljive stvaraju simbiotsku zajednicu. Isti je slučaj sa lisičarkom i mrkom trubom - sve su to gljive šumskog staništa. Za razliku od njih, imamo smrčke koji su pretežno stanovnici livada i pašnjaka, preferiraju peskovito zemljište i nisu mikorizni, mada se ipak mogu pronaći u staništima topolinih šuma uz reke i u neposrednoj blizini žbuna leske. Vrganji i lisičarke plodonose od juna do novembra, dok su mrke trube jesenje vrste. Smrčci plodonose u rano proleće, od kraja februara pa do početka maja.

     

Tereni za sakupljanje gljiva na teritoriji Vojvodine se uglavnom nalaze u Morovićkim šumama na tromeđi Srbije, Bosne i Hrvatske (važi za vrganje i lisičarke) i na Titelskom bregu (smrčci). Smrčci se takođe mogu sakupljati po topolinim šumama uz Dunav, Savu, Tisu ili neku drugu reku obraslu ovim drvećem. Što se tiče bogatstva i raznolikosti terena za sakupljanje gljiva,  tu ipak prednjače planinski krajevi zapadne Srbije, okolina Vlasine, Jastrebac, Goč, Kopaonik i druge planine Srbije. U Vojvodini se, izuzevši Morović, nigde ne eksploatišu gljive u velikim količinama, dok je u planinskom delu Srbije to dosta razvijena praksa.

 

      Fruška gora se ne preporučuje

     

Fruška gora, kao planina, ne preporučuje se za eksploataciju zbog svoje geografske izolovanosti i činjenice da je većinom pod upravom Nacionalnog parka. Takođe, Fruška gora nije poznata po takozvanim eksplozijama gljiva, kada ih je moguće sakupljati u velikim količinama.

Prilikom pristupa tim terenima treba voditi računa o sledećem: ukoliko se teren nalazi u posedu nekog lovišta (kao što je Karakuša u posavskim šumama), potrebno je tražiti dozvolu od nadležnih organa, mora se voditi računa da je na teritoriji nacionalnih parkova branje gljiva zabranjeno, da postoje gljive čije je branje zabranjeno bilo gde da se nalaze i postoje one koje se smeju samo ograničeno eksploatisati.

U Srbiji je u tom segmentu stanje prilično haotično i neuređeno, ali se, u bliskoj ili daljoj budućnosti, očekuje usaglašavanje sa zakonima Evropske unije, što će direktno uticati na ljude koji se bave komercijalnom eksploatacijom samoniklih gljiva. To znači da će svaki berač morati da bude sertifikovan za sakupljanje određenih vrsta gljiva i da poseduje dozvolu za ulazak na teren (eksploataciju) i stavljanje gljiva u promet.

 

M.Daljev

April 2019.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 564.