Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ANĐELIKA - ANĐEOSKI KOREN ZDRAVLJA

Za vreme velike epidemije kuge koja je harala Evropom, proširila se vest da je dobri anđeo ljudima ukazao na ovu biljku, kao na pomoć i zaštitu od ”crne smrti”, kako su nazivali strašnu bolest

Postoje pretpostavke da je bolesti mnogo ljudi odolelo upravo zahvaljujući korenu biljke, koji se od tada i naziva anđeoskim, dok je francuski poslastičari koriste za pravljenje kandiranih poslastica i deokracija za kolače.

Anđelika, anđeoski koren, kravojec, trubaljka, koren svetoga duha (Angelica archangelica L.) pripada porodici Apiaceae. Poreklom je s Islanda i Grenlanda. Rasprostranjena je u Sibiru, severnoj i srednjoj Evropi. Južna granica rasprostranjenosti su Karpati, gde raste na nadmorskoj visini od 700 do 1.700 metara, na vlažnim staništima, duž planinskih rečica i potoka. Gaji se u više evropskih zemalja - Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini i Švajcarskoj.

Ova snažna aromatična dvogodišnja biljka narasta do tri metra. Prizemni listovi su joj dvostruko do trostruko perasti, s jajasto, pilastim odsečcima. Peteljka lista je okrugla i šuplja. Stabljika je snažna, uspravna, uzdužno žlebasta, crvenoljubičasta, razgranata u gornjem delu. Žućkasti ili zelenkasti cvetovi skupljeni su u kuglaste sastavljene štitove. Plodovi su pljosnati, ovalni, sa širokom suvokožičastom ivicom, a dugi su od 5 do 8 milimetara. Cveta i donosi plod samo jednom, posle čega odumire.

Najpoznatiji i najlekovitiji joj je koren, ali to ne znači da su ostali delovi nekorisni. Naprotiv, cela je jestiva - i list i pupoljci i koren s podankom. Listovi se beru u proleće, a plod i koren u jesen. Da bi pokazala svoju punu delotvornost, biljka bi trebalo da je stara dve godine. Svež koren je pun mlečnog soka i ima karakterističan miris. Za sakupljače bilja koji nisu sigurni u svoje umeće, ne preporučuje se samostalno sakupljanje, jer lako može da se zameni jednom otrovnom vrstom.

Raste na vlažnim staništima, duž planinskih rečica i potoka. Pogoduje joj hladnija klima. Nije osetljiva na mrazeve ni u vegetacionom periodu. U uslovima navodnjavanja, kada mogu da se obezbede njene velike potrebe za vlagom, uspešno se gaji i u toplijim predelima. Daje visoke prinose na vlažnim, dubokim i humusom bogatim zemljištima. Ne može da se uzgaja na glinovitim, vezanim zemljištima ili na peskovitim s lošim vodnim kapacitetom. Najbolje uspeva na neutralnom ili slabo kiselom zemljištu (pH 6–7), na suvim u zaseni, dok joj je na vlažnim neophodno mnogo sunčeve svetlosti.

Korenov sistem rasprostire se u relativno plitkom sloju, na dubini od 40 do 50 centimetara, a preko velike površine listova isparava mnogo vode. U područjima s čestim padavinama i na vlažnim terenima, povećane potrebe za vodom ne predstavljaju problem, ali u suvljim predelima može uspešno da se gaji samo uz navodnjavanje. Ako se ne zaliva, smanjuje se otpornost biljaka, a kao posledica je vrlo česta pojava rđe. U toku vegetacionog perioda ne podnosi dužu prekrivenost vodom.

 

Razmnožavanje, sakupljanje i zaštita

Razmnožava se rasadom proizvedenim na slobodnom prostoru ili direktnom setvom semena. Seme brzo gubi klijavost (za 6 do 8 meseci), te se preporučuje sejanje odmah po­sle sazrevanja. Da bi se proizveo rasad, seme se seje krajem jula u hladne leje, tako da rasad do jeseni uz normalnu negu dostiže optimalnu razvijenost za rasađivanje. Koren ovako proizvedenih biljaka tokom jeseni se (u godini sadnje) može izorati, ali će prinosi biti zadovoljavajući samo u uslovima navodnjavanja. Zbog ovih nedostataka, seme se uglavnom seje krajem oktobra i početkom novembra, pred zimu. Niče tek u proleće iduće godine i do jeseni se dobiju sadnice zadovoljavajućeg kvaliteta, tako da u oktobru mogu da se sade na stalnom mestu. Seme se u oba slučaja seje na međurednom razmaku od 24 cm i na 1 do 1,5 cm dubine, valja se i preemergentno prska sa 2 do 3 kilograma herbicida Prometrina S-50 po hektaru. Prometrin pruža zadovoljavajuću zašitu od korova u toku šest do osam nedelja.

Ako se seme za proizvodnju rasada seje u toku leta, za jedan hektar potrebno je 15 do 20 kg semena, a ako se rasad proizvodi iz jesenje setve, po­trebno je 25 do 30 kg semena, zbog brzog gubljenja klijavosti. S ovom količinom može da se proizvede 700 do 800 hiljada biljčica rasada odgovarajućeg kvaliteta. Rasad proizveden letnjom setvom sadi se na stalno mesto rano u proleće, a onaj iz jesenje setve u septembru ili oktobru sledeće godine, i to na razmaku od 60-70 x 30-40 cm. Ovaj način sadnje obezbeđuje 41.000 do 48.000 biljaka po hektaru.

 

M.Volčević

Januar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 549.