Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ŠKRIPAVAC SE LAKO PREPOZNAJE

Od mladih gljiva pripremaju se veoma ukusna jela, a starije, osušene i samlevene, koriste se kao začin

Škripavac (Pholyporus squamosus) je gljiva rasprostranjena širom sveta, a u našem podneblju jedna je od najkrupnijih vrsta i veoma lako se prepoznaje. Raste u šumama, uglavnom tokom jeseni i proleća, na  odumrlim deblima i panjevima,   ali i na živom drvetu kao parazit. Najčešće se pronalazi na bukvi, jasenu, divljem kestenu, platanu, topoli, vrbi. To nam je potvrdila i Mirjana Pjević iz Ekološke organizacije „Čuvari blaga“ u Beogradu, koja je nedavno u Bojčinskoj šumi ubrala veoma krupne primerke škripavca, koji su bili pričvršćeni za podlogu debelom, kratkom  kremkastom drškom koja je presvučena baršunastim crnim slojem.

 Plodonosno telo najčešće ima prečnik od 8 do 30, a ponekad i preko 50 centimetara, dok je debljina desetak cm.

 Šeširić škripavca je lepezast, s rubom, koji je kod starijih primeraka ulegnut, žuto do smeđe obojen. Prekriven je ljuspicama karakterističnog oblika i boja. Najsličnije su šarama  koje se nalaze na leđima fazana, zbog čega ovu gljivu u nekim delovima sveta upravo tako  nazivaju – "fazanova leđa", a u anglosaksonskim zemljama "sedlo gorske nimfe".

 Za raspoznavanje škripavca, ali i celog roda Pholyporus, karakteristične su rupice na naličju šeširića. To su, u stvari, završeci cevčica koje su gusto raspoređene jedna do druge.

Ova gljiva raste pojedinačno, u malim grupama, ili formira kaskade – grozdove. Ima veoma važnu ulogu u ekosistemu  šuma pri razlaganju organske materije. Međutim, pošto je veoma agresivan parazit, treba je "skidati".

Na istom staništu  javlja se i razorna čehavka (Pholiota destruens),  čija površina šeširića podseća na škripavac, ali ima oblik pečurke, ima listiće a ne rupice.

Od mladih gljiva, čiji su plodovi meki i mirišu na lubenicu,  mogu se pripremiti ukusna jela. Najbolje ih je iseckati na tanke štapiće i brzo propržiti na vrelom ulju. Dobiće se  veoma ukusni „škripirići“, koji se mogu kombinovati s kečapom i majonezom.

Starije, osušene i samlevene,  koriste se kao začin.

 

D.Radivojac

Novembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 547.